Iako je lokalni sport u žiži našeg interesovanja u okviru rubrike „Sportski četvrtak“, leskovački sport moramo posmatrati u okviru šireg, nacionalnog konteksta. Ove godine je UEFA promenila kalendar, te nas očekuju samo dve reprezentativne pauze, ali je ova, septembarska, duža nego ikada. Tokom nje je predviđeno da evropske selekcije odigraju ukupno četiri utakmice u okviru Lige nacija. Dva kola su već prošla, a posle njih možemo dati zaključak od samo dve reči koji je i predstavljen u naslovu teksta.
Prvi duel smo odigrali protiv Grčke kod kuće. Poveli smo ranim golom, a onda ispustili prednost i naposletku izgubili u poslednjem minutu meča. Zatim je u Beograd došla selekcija Holandije. Toj utakmici su kao gosti Saveza prisustvovali predsednik i potpredsednik našeg udruženja. Ono što se videlo preko televizijskog prenosa, potvrđeno je našoj delegaciji uživo. Holandija nije pokazala svetski kvalitet, nisu „Lale“ razbile Srbiju, ali je jasno da Srbija nema strukturu, glavu, rep i da, što je možda i najgore, nema najsvetliju budućnost.
Još jedan problem je bio uočljiv. Taj problem se naziva Beograd. Sada je već jasno da reprezentacije mora svoje utakmice da igra van prestonice, jer „beogradska“ publika ne zna i ne želi da podrži i povuče reprezentaciju. Igranje u Leskovcu, obnova stadiona u Nišu i Novom Sadu ili bilo kom drugom gradu, ima daleko više smisla i daje plodonosnije rezultate.
Selektoru Paunoviću treba dati podršku. Došao je da ni iz čega napravi nešto. Da od ruševina napravi grad, ali je pitanje da li ima s kim. Često se stanje u društvu oslikava na odnose unutar reprezentacije, posebno fudbalske, tako da i tu možemo tražiti uzrok loših rezultata „Orlova“.
Bilo kako bilo, drugu reprezentaciju i drugu zemlju nemamo. Već večeras gostujemo u Nemačkoj i naše je da podržimo fudbalere, te da se nadamo da će četa čuvenog Jirgena Klopa kapitulirati.
