Pre 3 dana obeležena je 227. godišnjica rođenja čuvenog ruskog pesnika Aleksandra Sergejeviča Puškina. O Puškinu smo već, baš u ovo vreme prošle godine, pisali. Međutim, značaj i delo Sergejeviča je toliko važno i obimno da ćemo mu se zasigurno uvek vraćati. Kako smo prošle godine doneli obiman osvrt Dostojevskog na Puškina, danas ćemo se fokusirati na sam lik i delo moskovskog velikana.
Aleksandar Sergejevič Puškin smatra se najvećim ruskim pesnikom i utemeljivačem moderne ruske književnosti. Njegovo stvaralaštvo obuhvata poeziju, prozu, dramu i književnu kritiku, a uticaj koji je ostavio na rusku kulturu i jezik toliko je veliki da ga mnogi nazivaju „ocem ruske književnosti“.
Rođen je 6. juna 1799. godine u Moskvi, u uglednoj plemićkoj porodici. Još kao dečak pokazivao je izuzetnu darovitost za književnost, a školovanje na elitnom Carskoselskom liceju omogućilo mu je da razvije svoj talenat i veoma rano stekne književnu reputaciju. Već u mladosti pisao je pesme u kojima je zagovarao slobodu i kritikovao društvene nepravde, zbog čega je često bio pod nadzorom carskih vlasti.
Zbog svojih političkih stavova više godina proveo je u progonstvu, boraveći na jugu Rusije, Kavkazu, Krimu i u Odesi. Upravo su ta putovanja i susreti sa različitim ljudima i predelima ostavili snažan trag na njegovo stvaralaštvo. Kasnije je bio „proteran“ na porodično imanje Mihajlovsko, gde je nastao deo njegovih najznačajnijih dela.
Vrhunac Puškinovog stvaralaštva predstavlja roman u stihovima „Evgenije Onjegin“, delo koje se smatra jednim od najvažnijih u ruskoj književnosti. Kroz priču o Onjeginu i Tatjanu, Puškin je prikazao rusko društvo svog vremena, ali i univerzalne teme poput ljubavi, usamljenosti, propuštenih prilika i potrage za smislom života. Pored ovog dela, napisao je i poeme „Ruslan i Ljudmila“ i „Bronzani konjanik“, dramu „Boris Godunov“, kao i značajna prozna dela poput „Kapetanove kći“. Puškin je bio duboko inspirisan srpskim epskim pesmama i pričama o Ustancima. Zato, 1834. godine, izdaje zbirku pesama „Pesme zapadnih Slovena“, koje su upravo obrade i prevodi srpske epske poezije.
Poseban značaj Puškin ima za razvoj ruskog jezika. On je uspeo da spoji književni i svakodnevni govor, stvarajući jasan, prirodan i izražajan stil koji je postao uzor generacijama pisaca. Zahvaljujući tome, ruska književnost je dobila temelje na kojima će kasnije stvarati veliki autori poput Nikolaja Gogolja, Fjodora Dostojevskog i Lava Tolstoja.
Puškinov život završio se tragično. Nakon niza glasina i društvenih intriga vezanih za njegovu suprugu Natalija Gončarova, stupio je u dvoboj sa francuskim oficirom Žoržom Dantesom. U dvoboju je teško ranjen i preminuo je 10. februara 1837. godine u Sankt Peterburgu, u trideset osmoj godini života.
Iako je živeo relativno kratko, Puškin je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti. Njegova dela odlikuju se jednostavnošću izraza, dubokim razumevanjem ljudske prirode i izuzetnom umetničkom snagom. Zbog toga se i danas smatra ne samo najvećim ruskim pesnikom, već i jednim od najznačajnijih književnika u istoriji evropske kulture.
Za kraj, pročitajte jednu od najlepših ljubavnih pesama A.S. Puškina, „Voleo sam vas“:
Voleo sam vas, moja ljubav stara
Još uvek, možda, spi u srcu mome.
Al´ zašto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad žalostiti vas njome.
Voleo sam vas nemo, beznadežno,
Pun strepnje i pun ljubomorne boli,
Voleo sam vas iskreno i nežno;
– Nek bog da tako drugi da vas voli.
Naslovna fotografija preuzeta sa Vikipedije.
