Kada smo pre nešto više od godinu dana počeli sa objavljivanjem rubrike „Književni utorak“, nismo ni slutili koliko je književnost široka oblast, i koliko ova grana kulture zapravo ima da ponudi. Oko 450 dana kasnije i posle više od 50 tekstova iz ovog serijala, postoje na desetine, na stotine velikana pisane reči koje nismo ni pomenuli, a jedan takav je Mihail Šolohov, čija je stotinu dvadeset i prva godišnjica obeležena pre dva dana.
Mihail Šolohov bio je jedan od najvećih ruskih pisaca 20. veka, čovek koji je kroz svoje romane uspeo da prikaže život običnih ljudi u vremenu revolucija, ratova i velikih istorijskih lomova. Rođen je 24. maja 1905. godine u selu Vjošenska, na obalama Dona, među donskim Kozacima čiji će život kasnije postati srce gotovo svih njegovih dela.
Detinjstvo mu je prošlo u veoma burnom periodu ruske istorije. Doživeo je revoluciju, građanski rat i glad, a još kao veoma mlad našao se usred sukoba koji su potpuno promenili Rusiju. Radio je razne poslove, od fizičkih do administrativnih, a istovremeno je počeo da piše priče inspirisane ljudima koje je poznavao i događajima kojima je prisustvovao.
Prvu veću pažnju privukao je zbirkom „Donske priče“, ali mu je svetsku slavu doneo roman „Tihi Don“, jedno od najvažnijih dela ruske književnosti prošlog veka. Na tom romanu radio je godinama i u njemu prikazao sudbinu donskih Kozaka tokom Prvog svetskog rata, revolucije i građanskog rata u Rusiji. U središtu priče nalazi se Grigorij Melehov, čovek rastrzan između ljubavi, porodice, dužnosti i istorije koja mu ruši život. Šolohov je kroz njega pokazao kako veliki događaji menjaju obične ljude.
Pored „Tihog Dona“, napisao je i roman „Uzorana ledina“, o kolektivizaciji sovjetskog sela, kao i čuvenu pripovetku „Sudbina čoveka“, jedno od najpotresnijih dela o Drugom svetskom ratu.
Za svoj književni rad dobio je Nobelovu nagradu 1965. godine. Bio je jedan od retkih sovjetskih pisaca čije je delo dobilo toliko veliko međunarodno priznanje. Ipak, njegov život pratile su i kontroverze, posebno rasprave o tome da li je zaista sam napisao „Tihi Don“. Te sumnje trajale su decenijama, ali su kasnije pronađeni rukopisi i beleške koji su potvrdili njegovo autorstvo.
Umro je 1984. godine u svom rodnom kraju, kome je ostao veran čitavog života. Danas se Šolohov smatra piscem ogromne epske snage, naslednikom velike ruske realističke tradicije.
