Od kada je sveta i veka ljudi su tražili način da što bolje, što kreativnije i kvalitetnije provedu svoje slobodno vreme. Iz te dokolice izrastale su neke sjajne ideje i određene zanimljive aktivnosti. Iako se Zemlja ubrzano menja iz dana u dan, potrebe su ostale iste. I u ovim slobodnim danima mi kao društvo pokušavamo da se u što većoj meri zabavimo. U duhu slobodnih dana i početka pravog proleća, danas donosimo jednu zanimljivu istorijsku epizodu o načinu zabave u našem gradu između dva svetska rata.
Ove „Leskovačke subote“ prikazaćemo tri karakteristična i jedinstvne primera zabave naših međuratnih predaka: lutajući umetnici, izbor za mis i takozvana „pravila za kavaljere“.
LUTAJUĆI UMETNICI
Sve do kraja poslednje decenije uoči Drugog svetskog rata, na zabavama Leskovca učestvovala je i jedna posebna vrsta zabavljača, muzičara i pevača – lutajući umetnici. Violinisti, harmonikaši, svirači, trubači, frulaši, zurlaši, usnoharmonikaši, pojavljivali su se po lokalima, kućama i ulicama, obično sami, pojedinačno, a o slavama i većim praznicima, Božiću, Uskrsu i Novoj godini, kao „banda“, družina. Obilazili su kafane u sitne sate, kada je glavna muzika već odavno otišla kući, a u lokalima ostali poslednji gosti.
IZBORI ZA MIS
Kao još jedan vid zabave, održavani su i izbori za Mis Leskovca. Škola igranja Lj. Nikolića organizovala je prvu „zabavu lepote“ 1924. godine. Izbor za kraljicu lepote održan je 1930. godine u organizaciji firme Stojana Nikolića i sinova, predstavništva kozmetike „Elida“ uz pomoć uprave Pevačkog društva „Branko“. Devetočlani žiri je za kraljicu lepote izabrao gđicu Dušanku Stojanović, pratilje su bile Smilja Ivanović i Mila Bozović.
PRAVILA ZA KAVALJERE
Leskovački glasnik je početkom tridesetih godina, skretao pažnju mladićima na „propise kavaljerstva“ na zabavama:
„Jedna ružna stvar, koja skoro na svima zabavama jako pada u oči, često puta dolazi i do svog potpunog izražaja. To je ono brzometno uzimanje dama iz igre, bilo iz kaprica, inata ili neučtivosti. Propisi kavaljerstva koji se primenjuju i poštuju u kulturnom svetu nalažu da se dame ne uzimaju iz igre, naročito ako ima još dama koje sede. To je ružno i neučtivo. U krajnjem slučaju, dame se mogu preuzimati samo onda ako su sve u igri a kavaljera ima u solidnoj većini. (…) Istu damu ne mogu angažovati nekoliko kavaljera. Maksimum dva. Ipak najbolje je izbegavati svako preuzimanje dama.“
Ove zanimljive činjenice su još jedan od dokaza bogatog i sadržajnog društvenog života Leskovca Zlatnog doba.
