Na današnji dan 1999. godine, počelo je NATO bombardovanje i agresija na Srbiju.

Navikli ste, poštovani čitaoci, da u ovakvim trenucima uglavnom odradimo nekakvu analizu.

Ali šta ovde analizirati? Kako tumačiti ovakve istorijske trenutke? Kako tumačiti napad najmoćnije imperije sveta na jedno „galsko selo“?

Tu nema tumačenja.

Danas ćemo samo podsetiti da je napad krenuo bez odluke Saveta bezbednosti UN-a i daćemo spisak zemalja učesnica u ovom stravičnom i sramotnom događaju za celu civilizaciju.

U NATO bombardovanju učestvovale su sledeće države: SAD, UK, Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Kanada, Turska, Belgija, Holandija, Norveška, Danska, Portugalija.

Vazdušni prostor su ustupale sledeće države: Austrija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija, Albanija, Mađarska, Bugarska, Rumunija.

Tačno na današnji dan pre 25 godina, definitivno je postavljena međa. Kada vas neko ubuduće pita ko su neprijatelji naše zemlje, pokažite ovu listu i recite da su se oni sami nametnuli tada, pa zanavek.

U ovom sećanju na taj dan samo ćemo ukazati na jednu nesmotrenost naše zemlje. Naime, poslednjih godina je pri obeležavanju 24.3. istican slogan: „Oprostićemo, ali nikada nećemo zaboraviti“. Koliko god je hrišćanski praštati, moramo sebe da zapitamo, ko smo mi da praštamo u ime jedne Milice Rakić?

Ta devojčica, večno trogodišnjakinja, čekaće koliko god treba da se pred njeno lice pojave Havijer Solana, Vesli Klark, Bil Klinton, Toni Bler i ostala zločinačka banda i samo će ona odlučiti da li može da im oprosti. Da li treba praštati nekom ko vam nije dao da upoznate prve školske drugare, da naučite prvu pesmicu, da se radujete prvoj petici i imate prvu simpatiju? Sva je prilika da ne.

Navedenim sloganom smo previše vlasti dali sebi. Ne znamo da li možemo da praštamo, molimo se Bogu da nam podari dar praštanja. Ali znamo da možemo da pamtimo, obeležavamo i nikada ne gubimo svest o tome koje na nas bacao otrov sa neba.

24.3.1999. godine, jednom za svagda maska je pala.

Srbine, ne zaboravi!