Jedan od retkih velikana srpske pisane reči koga još uvek nismo pomenuli u našem „Književnom utorku“ jeste Čika Jova Zmaj. Pre dva dana obeleženo je 122 godine od upokojenja rođenog Novosađanina.
Jovan Jovanović Zmaj jedan je od najpoznatijih i najomiljenijih srpskih pesnika. Ostao je upamćen kao najveći pesnik za decu u srpskoj književnosti, ali je pisao i ljubavnu, rodoljubivu i satiričnu poeziju. Njegovo stvaralaštvo zauzima važno mesto u epohi romantizma, a mnoge njegove pesme i danas se čitaju, uče i recituju.
Rođen je 1833. godine, u uglednoj građanskoj porodici. Školovao se u više gradova tadašnje Habzburške monarhije, a najpre je studirao prava. Kasnije se opredelio za medicinu i postao lekar, ali književnost je ostala njegovo najveće životno opredeljenje. Tokom života radio je kao lekar, uređivao književne i satirične časopise i aktivno učestvovao u kulturnom i društvenom životu svog vremena.
Nadimak „Zmaj“ nastao je od oznake „3. maj“, datuma koji je imao veliki značaj za Srbe u Vojvodini tokom revolucije 1848. godine. Vremenom je taj nadimak postao sastavni deo njegovog imena i po njemu je ostao poznat široj javnosti.
Posebno mesto u njegovom stvaralaštvu zauzima ljubavna lirika. Zmaj je bio veoma vezan za svoju suprugu Ružu Ličanin i njihovu porodicu. Srećni porodični trenuci inspirisali su ga da napiše zbirku „Đulići“, jednu od najlepših knjiga ljubavne poezije u srpskoj književnosti. Međutim, porodična sreća nije dugo trajala. Zmaj je izgubio suprugu i četvoro dece, što je na njega ostavilo dubok trag. Iz te tuge nastala je zbirka „Đulići uveoci“, prožeta bolom, sećanjima i razmišljanjima o prolaznosti života. Ove pesme smatraju se vrhuncem njegove intimne lirike.
Pored ljubavne poezije, Zmaj je pisao i rodoljubive pesme u kojima je izražavao ljubav prema narodu i otadžbini, kao i satirične pesme u kojima je kritikovao društvene mane, političke prilike i ljudske slabosti.
Ipak, najveću slavu stekao je kao pesnik za decu. Njegove pesme odlikuju se vedrinom, jednostavnošću, humorom i poučnim sadržajem. U njima je uspevao da svet prikaže očima deteta, zbog čega su generacije mladih čitalaca odrastale uz njegove stihove. Pesme poput „Pačije škole“, „Materine maze“ i „Al’ je lep ovaj svet“ i danas su nezaobilazan deo detinjstva i školskih programa.
Zmaj je bio i značajan prevodilac, koji je srpskoj publici približio dela mnogih evropskih pesnika. Njegov rad imao je veliki uticaj na razvoj srpske književnosti i kulture u drugoj polovini XIX veka.
Preminuo je 1904. godine u Sremskoj Kamenici. Njegovo delo ostalo je trajna vrednost srpske književnosti, a njegove pesme i danas svedoče o snazi ljubavi, porodične sreće, tuge i dečje radosti.
Link ka pesmi „Svetli grobovi“ koju je Zmaj posvetio Đuri Jakšiću.
Naslovna fotografija preuzeta sa Vikipedije.
