U okviru rubrike „Književni utorak“, trudili smo se do sada da vam donesemo živote i dela što više pisaca i pesnika, bez ponavljanja životopisa. Međutim, određeni ljudi su isuviše ostavili dubok trag u srpskoj književnosti, da je nemoguće izbeći prisećanje na njihovo stvaralaštvo. Takav pojedinac je zasigurno Aleksa Šantić.
Prošle godine, u ovo vreme, blizu godišnjice Šantićevog rođenja (27.05.), bilo je reči o izbacivanju njegovih pesama iz školske literature, pa je akcenat tog teksta stavljen na konkretnu situaciju. Danas, ipak, nešto više o samom životu i stvaralaštvu čuvenog Mostarca.
Aleksa Šantić jedan je od najznačajnijih pesnika srpske književnosti s kraja XIX i početka XX veka. Rođen je 1868. godine u Mostaru, gradu koji je obeležio njegov život i postao nepresušni izvor inspiracije za njegovo stvaralaštvo. Iako je deo školovanja proveo van rodnog kraja, u Trstu i Ljubljani, gotovo čitav život ostao je vezan za Hercegovinu, njene ljude, običaje i pejzaže.
Šantić je bio pesnik snažnih emocija i jednostavnog izraza. Njegova poezija prožeta je ljubavlju, setom, saosećanjem i dubokim osećajem pripadnosti narodu iz kojeg je potekao. Pisao je ljubavne pesme pune nežnosti i čežnje, među kojima posebno mesto zauzima „Emina“, jedna od najlepših pesama napisanih na našem jeziku. U njoj je opevao lepotu mostarske devojke, stvarajući stihove koji su vremenom postali deo kulturnog nasleđa čitavog naroda.
Pored ljubavne lirike, Šantić je bio i pesnik društvene i nacionalne svesti. U pesmama poput „Ostajte ovdje“ izražavao je bol zbog odlaska ljudi iz zavičaja i pozivao ih da ostanu na svojoj zemlji. Njegovi stihovi nisu bili samo književnost već i iskren glas čoveka koji je duboko osećao probleme svog vremena i sudbinu običnog naroda.
Bio je aktivan i u kulturnom životu Mostara, učestvujući u radu književnih društava i časopisa, nastojeći da doprinese razvoju književnosti i nacionalne kulture. Njegovo stvaralaštvo oblikovano je pod uticajem evropske romantike, ali je ostalo čvrsto ukorenjeno u hercegovačkom podneblju i narodnoj tradiciji.
Umro je 1924. godine u rodnom Mostaru, ali je njegovo delo nadživelo vreme u kojem je nastalo. Danas se Aleksa Šantić pamti kao pesnik topline, iskrenih osećanja i duboke ljubavi prema čoveku i zavičaju.
Za kraj, ostavljamo link ka pesmi „Veče na Školju“, koja je jedna od najlepših Šantićevih, po mišljenju naše redakcije: santic.org/p/Aleksa-Vece-na-skolju/69/
Naslovna fotografia SANU
