Za sedamdeset godina svog postojanja, kako je predstavljeno u ovom serijalu, rock muzika je prošla na više načina u muzičkom smislu kroz mnogostruka istraživanja i izražavanja, ali je tematski što se tiče ukazivanja na ekološke probleme ostala dosledna svom načinu izražavanja. Tematski jasna, komunikacijom usmerena i porukom kritična. Više od toga ne možemo da očekujemo, jer je rock muzika bila i ostala samo umetnička manifestacija kulture.
MALO PESTICIDA NE MOŽE DA ŠKODI (10)
Naslov ovog nastavka priče o društvenom angažovanju rock'n'roll muzike ima ironični smisao kao i stih pesme iz koje je preuzet. Smisao upućuje na početke ubrzanog razvoja hemijske industrije od sredine prošlog veka koji je doprineo povećanju proizvodnje hrane, suzbijanju zaraznih bolesti i poboljšanju životnog standarda. Nikada ranije nije hemija bila toliko slavljena kao predvodnica progresa, a onda se utvrdilo da su hemijske supstance koje je čovek veštački storio uzročnici negativnih posledica na ekosisteme, biodiverzitet i ljudsko zdravlje. Ove hemikalije poznate kao dugotrajna organska zagađujuća jedinjenja ili perzistentni organski polutanti (persistent organic pollutants, eng. POPs, skr.) različitim putevima dospevaju u živa bića, deponuju se i prenose lancima ishrane dovodeći do negativnih efekata čak po potomstvo. Uvek su najveći izazivali najveće probleme u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi – najveći proizvođači su i najveći zagađivači. Američki gigant Monsanto je svetski lider u inoviranim biotehnološkim proizvodima koji su doveli do brze promene u porastu prinosa u poljoprivredi, tu spadaju insekticidi i herbicidi na bazi POPs-ova i genetski modifikovani poljoprivredni usevi. Od ukupne svetske površine na kojoj se uzgajalo genetski modifikovano seme u 2007. godini u vlasništvu Monsanta je bilo neverovatnih 87 odsto. Konkurencija je ovog biohemijsko-tehnološkog džina nazivala „čuvarem vrata“, aludirajući na uticaj koji oni imaju kod američke administracije.
Jedan rock muzičar je ovo važno univerzalno pitanje korporativne organizacije modernog društva i negativnog uticaja na život ovekovečio tekstualno i muzički, potvrdivši se kao predvodnik generacije. Bio je to Nil Jang pionir sa festivala u Vudstoku, a sada predvodnik ekološkog krstaškog pohoda. Svoj mač je podigao veoma visoko albumom The Monsanto Years (2015) usmerivši ga protiv istoimenog američkog giganta korporacijskog agrobiznisa i politike koja ga podržava. Muzička kritika je ocenila album kao izraz nemoći u pokušaju borbe protiv proizvođača pesticida i organski modifikovane hrane. U pesmi Ljudi žele da čuju o ljubavi (People Want to Hear About Love) Nil Jang daje odgovore na ključne probleme, način na koji reaguje javno mnjenje pod uticajem medija i korporativne politike:
Ne pominjite svetsko siromaštvo (...)
Nemojte govoriti da pesticidi uzrokuju autističnu decu (...)
Ne pričajte o tome da su vam korporacije oduzele sva prava (...)
Ljudi žele da čuju o ljubavi, ako će se zbog toga osećati dobro.
Iste godine na istu temu australijska kantautorka Kortni Barnet sa albuma Ponekad sedim i razmišljam, a ponekad samo sedim (Sometimes I Sit and Think, and Sometimes I Just Sit) u numeri Mrtva lisica (Dead Fox) peva da:
Malo pesticida ne može da škodi
Nikada nemam previše novaca
Jeftine stvari kupujem u supermarketu
Ali sve su pune đubreta.
Svaki ekološki aktivizam da bi bio delotvoran osim konstatacije stanja i označavanja krivca mora da sadrži i poziv na akciju. Tako grupa Radiohead sa albuma Bazen u obliku Meseca (A Moon Shaped Pool, 2016) u numeri Brojevi (The Numbers) upućuje jasan poziv sa ekološkom porukom:
Pozivamo narod
Ljudi imaju ovu moć
Brojevi ne odlučuju
Vaš sistem je laž
Reka je presušila.
U nastavku preslušavanja ekoloških rifova dolazimo do autora koji je utemeljio jednu od najvećih rock grupa. Ime Rodžera Votersa ostaće povezano uz grupu Pink Flojd iako ju je davno napustio, utoliko jer ono što stvara je i dalje duh bivše grupe. Prethodno rečeno se dobro čuje u pesmi Da li je ovo život koji zaista želimo (Is This The Life We Really Want, 2017) sa istoimenog albuma. Stihovi dovoljno govore:
Dakle, na primer, ti si CNN
Mislim, priča za pričom, posle priča je loša
Pobedio sam, pobedio sam
A druga stvar, haos, nema haosa
Trčimo, ovo je fino podešen mah
Guska se ugojila na kavijaru u fensi barovima
I drugorazredni krediti
I porušene kuće
Da li je ovo život, sveti gral?
Nije dovoljno što smo uspeli
I dalje su nam potrebni drugi da ne uspeju.
Da ovo nije „život koji zaista želimo“ govori i tok raspleta kontraverzi koju su pratili sudski procesi u vezi Monsanto proizvoda za hemijsko tretiranje bilja. Nil Jangov naslov i tema albuma The Monsanto Years, a protekla je skoro decenija, potvrđuje značaj poruke nastavka ovog serijala. Naime, prošlog novembra sud u Džeferson Sitiju u američkoj državi Misuri presudio je da Monsanto isplati odštetu od 1,5 milijarde dolara koju će podeliti tri osobe koje su obolele od raka nakon upotrebe herbicida Raundap (Roundup) za suzbijanje korova. Monsanto je najavio žalbu. Činjenica da je jedna naučna studija iz 2019. godine pokazala da ljudi koji rade u kontaktu sa herbicidima na bazi glifosata – a trgovački najpoznatiji je Raundap – imaju 41% povećane šanse za razvoj raka imunog sistema poznatog kao Hočkinov limfom.
Problem je već prešao u Evropu kad je nemački Bajer kupio Monsanto 2018. godine. Istog meseca 2023. godine kada je američki sud presudio u korist obolelih od raka, u Evropskoj uniji je na 10 godina odobrena upotreba herbicida na bazi aktivne supstance glifosata. Uprkos tome što je još 2015. godine glifosat klasifikovan kao „verovatni kancerogen“ od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Sa svoje strane, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) navela je da nije identifikovana nijedna „oblast od kritične zabrinutosti“ kod ljudi, životinja ili u životnoj sredini koja bi mogla sprečiti odobrenje ovog herbicida, a razlozi su kako su naveli nedostatak pouzdanih podataka.
Posebno treba naglasiti da je kompanija Bajer u 2021. godini izdvojila dodatnih 4,5 milijardi dolara za „upravljanje ovim procedurama“, čime je ukupna vrednost očekivanih troškova sudskih procesa dostigla više od 16 milijardi dolara. Cinično zvuče stihovi da „malo pesticida ne može da škodi“, pogotovu što su na raspolaganju mnogo dolara koji će tu štetu „nadoknaditi“.
Nastaviće se