Nebojša Veljković
Živimo u digitalnom dobu kojim dominiraju internet i svetske mreže (world web wide). Transformacijom elektronskih signala, cifre „0“ ili „1“ koje obrađuju računari, digitalna tehnologija je omogućila generisanje podataka, slika, tekstova i zvuka izmenivši potpuno dotadašnju opšte prihvaćenu tehnosferu. Digitalna revolucija je tako promenila način na koji svet funkcioniše, od komunikacija i poslova do zabave, takvim usponom da je njen uticaj potpun u svim oblastima društva. Ono što se nije promenilo je naš mozak koji se oslanja na veze sa drugim ljudima. Upravo su fizičke veze sa drugim ljudima ključne jer pre nego ovladamo verbalnom komunikacijom još kao bebe komuniciramo fizički. Od najranije dobi do starosti pokazujemo na predmete za koje imamo interesovanje, plačemo i negodujemo da izrazimo uznemirenost, osmehujemo se i smejemo da pokažemo radost i veselje. Multidisciplinarna istraživanja pokazuju da su različite interakcije licem u lice u najvećoj meri odgovorne za razvoj naše emocionalne inteligencije – a to je veština koja doprinosi da društveno uspemo u različitim situacijama tokom života. Zato prekomerna upotreba društvenih mreža može značajno uticati na samopouzdanje mladih koji su još u procesu formiranja svog identiteta.
Ovakav uvodni deo bi mogao da odgovara daljoj razradi, ukazivanjem na problem tzv. digitalne socijalizacije koja se odvija pod uticajem društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, Google+, LinkedIn, …) Ali ne! Ovo je najava naše priče koja započinje o grupi prijatelja koji su imali analogno detinjstvo i dostigli digitalnu zrelost sada trošeći „osmu banku“ života, istovremeno vešto koristeći „lajkove“ i „šerovanja“ u sajber prostoru za „onlajn“ održavanje i sticanje prijateljstava. Ilustracija koja prati ovaj uvodni deo ne ukazuje da zagovaramo vraćanje analognog odbacivanjem digitalnog. Naprotiv, samo je pokušaj odgovora na sledeće pitanje: Zašto analogno i dalje ima mesta u digitalnom dobu?
U tehničkom smislu, analogno ima značenje neprekidnognapona struje koja može poprimiti bilo koju vrednost, za razliku od digitalnog oblika binarnog sistema brojeva 0 i 1 (isključeno/uključeno – niski napon/visoki napon) kojim se formiraju najmanje jedinice podataka zvane bitovi. Sve je započelo 1947. godine izumom tranzistora koji je revolucionalizovao elektroniku jer je bio prvi poluprovodnički uređaj koji je mogao otvarati i zatvarati svoje „ventile“ i tako upravljati protokom električnih signala. Počev od 1950-tih sve više se elektronske cevi, koje poznajemo po nazivu lampe, zamenjuju tranzistorima. U suprotnom bi prvi mobilni telefoni koje smo posedovali bili veličine frižidera. Započelo je stvaranje digitalnog okruženja – virtuelne stvarnosti koja objedinjuje sve načine na koje koristimo računare i internet, pametne telefone i društvene mreže. Grupa prijatelja iz najave naše priče, i sa fotografije, je rođena u prvim godinama usavršavanja i masovnije upotrebe tranzistora, da bi danas u digitalnom okruženju čuvala tinejdžerske vrednosti prohujalog analognog vremena. Čuvar kuća tog prohujalog vremena – oličenog u etičkim, političkim i muzičkim vrednostima – je neformalna Grupa Radio 016 ovekovečena na fotografiji ispod zaštitnog znaka koji je u nekim drevnim kulturama simbol snage i dostojanstva.
Etičke i političke vrednosti ostavljamo za neku drugu raspravu, a u domenu muzičkih vrednosti otvaramo temu o kvalitetu reprodukcije zvuka nekad i sad – analogno ili digitalno. Ali pre toga bacimo pogled na tržišne pokazatelje, što je jedno od merila u našem materijalnom svetu. Već treću godinu zaredom prodaja LP vinil ploča na američkom tržištu nadmašuje CD izdanja, mada su od kraja osamdesetih godina prošlog veka bila vesnici digitalnog zvuka i kraja vinila. U Velikoj Britaniji je 2024. godine prodato 6,7 miliona LP vinil ploča sa stabilnim rastom iz godine u godinu, da bi krajem ove godine taj rast iznosio 9% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno se sa pokazateljima rasta prodaje, na internetu, raspravlja u cilju dobijanja odgovora na pitanje šta pokreće ovaj preporod. Apsurdno je, a istraživanja to pokazuju, da je ovu promenu započela i pokreće Generacija Z. Ovo je demografska grupa kojoj pripadaju osobe rođene najčešće oko 1997. do oko 2012. godine, dakle grupa rođena u digitalnom dobu koja koristi internet i pametne telefone od malih nogu. Njih često nazivaju „digitalnim urođenicima“, što s pravom otvara pitanje šta je dovelo do ove promene od strane onih kojima je „digitalna džungla“ prirodno stanište. Rasprave na ovu temu navode više razloga, a od njih se prvo izdvaja potreba koja nudi radost posedovanja sopstvenog primerka LP vinil ploče. Kolekcionarstvo se vratilo! Drugo gledište ima retrogradni pristup, generacija koja sve meri u Gbit u sekundi odjednom uživa da manuelno spušta ručicu gramofona i pri dodiru zvučnice i gramofonske ploče se ne protivi zvuku pucketanja pre početka muzike. Potreba za usporavanjem je evidentna! Sada već zadiremo u domen koji proučava socio-kulturna antropologija, a to nam nije namera. Zato ćemo sučeljavanje „analogno vs digitalno“ sa gledišta subjektivne i objektivne ocene kvaliteta zvuka sagledati u Hi-Fi kućnom ambijentu autora ovog eseja. Visoka vernost (High Fidelity), pojam koji prema oksfordskom rečniku znači zvuk veoma dobrog kvaliteta reprodukovan pomoću električne opreme – što sličniji studijskom originalnom zvuku, u našem slučaju postaje kriterijum za ocenu „analogno vs digitalno“ kroz period od četrdesetak godina.
Ali pre najavljenog sučeljavanja da se podsetimo na opšti trend. Prodaja štampanih knjiga, vinil gramofonskih ploča i drugih analognih medija je u porastu. I ne samo to, zaposleni u kompaniji Gugl koriste papir u prvoj fazi dizajna proizvoda. Naime, svi dizajneri i inženjeri pohađaju obavezni kurs o tome kako da svoje ideje skiciraju na papiru. Objašnjenje je da su shvatili da takav pristup čini početne ideje boljim nego da su kreirane direktno nekim softverom za grafiku. Ovo mi se čini pravim uvodom da predstavim Hi-Fi sistem iz 1982. godine koji će poslužiti za kriterijumsku ocenu zvuka „analogno vs digitalno“.
Kod svakog Hi-Fi sistema pokretač svega i uređaj od koga sve zavisi je, kao što mu ime govori, pojačivač/pojačalo – elektronski uređaj koji pojačava električni signal koji se koristi za prenos zvuka. Uređaj od koga sve zavisi i pokreće analogni zvuk u mom Hi-Fi sistemu je pojačalo NAD 3020. Počeću sa citiranjem iz ovogodišnjeg septembarskog prikaza britanskog magazina What Hi-Fi pod naslovom: Šta je jeftino pojačalo NAD 3020 učinilo takvom legendom? U tom članku je napisano: „Nijedan proizvod nije savršen, i očekivati to od 40 godina starog jeftinog dizajna nije realno. Međutim, potpuno smo očarani modelom 3020. Naša soba za testiranje je puna odličnih, daleko sposobnijih alternativa, ali ipak nastavljamo da slušamo mali NAD mnogo duže nego što je uobičajeno. Volimo njegov entuzijazam i način na koji nas podstiče da pustimo još samo jednu numeru. To je pravi znak veličine i nemojte se zavaravati, NAD 3020 spada među najbolje što je industrija ikada napravila.“ Povrh toga, isti magazin je nešto ranije 2021. godine povodom 45 godina izlaženja izabrao 45 najboljih audio uređaja koja su u tom periodu recenzirali i u komentaru za izbor NAD 3020 napisali: „Izlazna snaga od oko 20W po kanalu nije bila posebno impresivna, ali je ovo integrisano pojačalo moglo da pokreće zvučnike bolje od skoro svakog rivala pružajući zvuk sa nepogrešivom gracioznošću“. Nije to sve, američki magazin The Absolute sound je u aprilskom broju 2011. godine među „deset najznačajnijih pojačala svih vremena“ svrstao i NAD 3020, nazvavši ga „mali integrisan pojačivač sa slatkim srednjim opsegom i dinamikom nesrazmernom njegovoj skromnoj snazi“. Za pravu meru poređenja snage, ostalih devet predpojačala i izlaznih pojačala sa ove liste su američki „džinovi“ Audio Research, Threshold, Krell, Mark Levinson, McIntoch, Phase Linear.
Sada započinjem sa višedecenijskim uigranim ritualom – pogled na naslovnu stranu omota, izvlačenje gramofonske ploče, stavljanje na disk koji se okreće, čišćenje površine ploče fiberglas čistačem i spuštanje ručice dok dijamantski vrh zvučnice ne dodirne vinil. Sobu ispunjava zvuk koji potiče od „zajedničkog električnog poduhvata“ koga čine vremešne komponente: pojačalo, gramofonska baza/ručica/zvučnica, zvučnici – NAD 3020, Systemdek II/Linn Basik LV V/SHURE M97 HE, B&W DM 12. Počinjem sa grupom The Doors i albumom L.A. Woman iz 1971. godine, pločom koju sam odmah te godine naručio kad sam na Radio Luksemburgu čuo numeru Riders on the Storm. Moć Hi-Fi zvuka je da vašu sobu ispuni atmosfera iluzije da je grupa koja svira ispred vas. Zahvaljujući „zajedničkom električnom poduhvatu“ uvodni „rif“ u numeri Riders on the Storm električnog Fender Rhodes pianakoga upotpunjava nasnimljeni zvuk morskih talasa dočarava iluziju kao da će soba biti potopljena, a vas ispunjava milina umesto straha. Ovome doprinose B&W DM12 zvučnici koji su u ono vreme bili apsolutno izuzetni, a i danas zvuče iznad proseka. Njegovi basovi su glatki i neagresivni, a slabost u izvesnom nedostatku detalja u srednjem i višem srednjem opsegu u odnosu na današnje zvučnike je vrlina, i čine ukupnu zvučnu sliku manje „zamarajućom“ i time ugodnu za duže slušanje. Vrlini za duge zvučne sesije ovog sistema doprinosi i zvučnica SHURE M97 HE, višedecenijski pouzdani izbor za klasični analogni zvuk.
U izboru džez ploča iz stare kolekcije često posegnem za duplim albumom Pet Metinija 80/81. Zvuk njegove akustične gitare sa metalnim prizvukom koji proizvodi prevlačenje prstiju preko žica na vratu gitare, uz setne tonove tenor saksofona u izvođenju Majkla Brekera i baršunasto šuštanje Zildjian činela koje palicama miluje bubnjar Džek Dežonet u numeri Every Day (I Thank You) ispunjava sobu zvukom tako uverljivo kao da su muzičari ispred vas. Kad sam kompletirao Hi-Fi sistem još uvek sam bio na razmeđi, kako je to rekao moj sin da sam izdao rock kad sam prešao na jazz, i za „odvikavanje“ od rock žestine i prelaz na jazz harmonije je na mene uticala jazz fusion grupa Weather Report. Nihov dupli album 8:30 sadrži snimke sa koncerata i često je zastupljen na audio testovima, pogotovu numera Birdland. Snimak živog izvođenja ove numere je idealan za iskušavanje sposobnosti pojačala da pošalje električni signal u zvučnike takvom dinamikom da oni izdrže jačinu i intezitet zvuka, i pri tom to pojačavanje i utišavanje protekne bez izobličavanja. Upravo su u tome NAD 3020 i B&W DM12 idealni partneri, jer je visokotonac zaštićen i svaki izazov dinamičke snage koju „šalje“ pojačalo spremno elektronika (B&W’s APOC overload-protection circuit) zaustavlja isključivanjem zvučnika. Zato u tehničkoj specifikaciji piše da se „DM 12 može bezbedno koristiti čak i sa najsnažnijim pojačalima“. Ovaj slušni test završavam stavljanjem na gramofon kultnog albuma Sunday at the Village Vanguard klaviriste Bila Evansa,prema mnogim listama najboljeg koncertnog džez albuma svih vremena – remek delo za analogni zvuk. Uvek kad sam u posebnom raspoloženju pustim ovu ploču, ugasim svetlo i kao da sam tamo – uživim se u jedinstvenoj magiji klavira, kontrabasa i bubnjeva sa pozadinskom atmosferom žagora i zvukom čaša koje se pridružuju muzici. Ukoliko imate dilemu o povratku analognog zvuka, zapamtite da se originalno izdanje Bill Evans Trio – Sunday at the Village Vanguard iz 1961. godine prodaje, u zavisnosti od očuvanosti, po ceni između 550 do 1.400$. Ova ploča je jedna od petnaest iz moje kolekcije koje bih poneo na pusto ostrvo.
Treba biti realan, živimo u digitalnoj epohi i svedoci smo da se modeli mobilnih telefona pojavljuju na tržištu brže nego što se vinil ploča okreće na gramofonu. Tome se ne možemo odupreti! Povrh toga, slušno iskustvo sa drugim savremenim Hi-Fi sistemom koji posedujem i zvukom sa CD-a je sve drugo a nije samo isključivost na strani analognog protiv digitalnog. Nepravedno bi bilo suprodstaviti „staru školu“ NAD 3020 sa drugim mojim savremenim pojačalom YAMAHA A-S500 (2X80W) koje je dizajnirano sa izuzetno visokim standardom konstrukcije i u svakom parametru je vanserijskih performansi. Kada se ovakav moćni uređaj upari sa MARANTZ CD6003 modelom proizvođača vrhunskih CD plejera i zvučnicima MONITOR AUDIO BRONZE BX2 rezultat je visoka prefinjenost CD zvuka. Ali, prefinjenost sadrži i dozu hladnoće. Ipak, prednost ovog sistema je da osim standardnih CD-ova MARANTZ CD6003 reprodukuje i kompresovane mp3 i WMA medijske datoteke, za šta na prednjoj strani uređaja postoji poseban USB port za flash memoriju. Dok na zadnjoj strani YAMAHA pojačala postoji priključak za povezivanje iPod plejera. Time je mogućnost posedovanja i neprestanog inoviranja muzičkih datoteka velika. Tako u digitalnom dobu gubi svaki smisao nekadašnja pohvala tipa „kupio sam novu LP ploču“. Danas je samo nebo granica jer se sve nalazi „u oblacima“ interneta. Čemu onda rasprava da li analogni zvuk ima mesto u digitalnom dobu?
Rasprava ima smisla jer sam podelio sa vama svoje kućno okruženje u kome i dalje živi analogni svet, a da nije odbačeno ništa od digitalnog. Naprotiv, ove dve tehnologije mogu da postoje jer se nadopunjuju ne samo u muzici „analogno vs digitalno“, već u mom slučaju korišćenjem kompjuterskog hardvera i softvera svakodnevno – profesionalno ili amaterski kao što je kreiranje ovog teksta sa prilozima. Prednost analognog je da nam daje nešto opipljivo, kad držimo knjigu u rukama i listamo stranice, biramo LP vinil ploču iz police i stavljamo je na gramofon – to su stvari koje digitalni ekvivalenti ne mogu da pruže. Dodir je ključni deo razlike. Kad držite mobilni telefon ili tablet u ruci to radite samo kao sredstvo da gledate nešto drugo na njemu – na ekranu su samo „rederovani pikseli“. Početkom decembra bio sam na koncertu „Indexi i prijatelji“ u Sava centru i video oko sebe ljude kako svojim mobilnim telefonima „strimuju“ i „taguju“ stvarajući simulaciju stvarnog života. Na tome se zasniva Instagram – iskustvo iz stvarnog života koje delite sa drugima. Ipak smo mi društvena bića, samo se neko od nas više ili manje prilagođava digitalnom okruženju. Na kraju da se prisetim, pola veka je prošlo od kada sam poslednji put sa nekim od mojih analognih prijatelja razmenio omiljenu LP vinil ploču. Danas nam je preostalo druženje uz smeh, šalu, pesmu uz gitaru i piće uz koje nazdravljamo. Zar je to malo!
