Polako se bližimo kraju godine, a samim tim i završetku projekta „Leskovac – Prestonica kulture Srbije 2026“. U proteklih deset meseci imali smo čast da vidimo u našem gradu dela najvećih srpskih umetnika i predmete od neprocenjivog značaja za srpsku kulturnu i isrorijsku baštinu. Jedan predmet koji spada u drugu kategoriju bio je izložen pre dva dana u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“. U pitanju je Prizrenski rukopis Dušanovog zakonika.
Dušanov zakonik donet je 1349. godine na saboru u Skoplju, a dopunjen je u Seru 1354. godine. Značaj ovog dokumenta prevazilazi istorijske i pravne okvire. Naravno, dokumentom je utvrđena vladavina cara Stefana Uroša IV Dušana iz dinastije Nemanjića, a sam tekst predstavlja pravni iskorak u čitavoj srednjovekovnoj Evropi.
Ipak, za srpski narod, kao što smo već napomenuli, Prizrenski rukopis znači mnogo više. On predstavlja ukorenjenost, utemeljenost, ali i obavezu da se Kosova i Metohije nikada ne odreknemo. Prizren je bio carski, prestoni grad jedinog srpskog carstva u našoj milenijumskoj istoriji i svest o tome moramo očuvati kako bi se on jednog dana vratio pod okrilje srpske države u punom kapacitetu.
Na veliku žalost leskovačke publike Rukopis je bio izložen samo jedan dan, ali i neka taj jedan dan bude iskra koja će rasplamsati žar i podsetiti naše sugrađane da nam pozdrav mora biti: „Dogodine u Prizrenu!“.
Naslvona fotografija preuzeta sa sajta grada Leskovca.
