Krajem ove nedelje, u petak 31. jula, navršiće se 82 godine od prerane smrti Antoana de Sent Egziperija. Njegov život jeste primer veličine umetnosti. Kada se pominje ovako čudno, klasično francusko, lionsko ime, većini čitaoca ono ništa neće značiti. Međutim, ukoliko kažemo „Mali princ“ to onda menja stvar. Stvoriti delo koje će biti veće od vašeg imena, to je suština umetnosti.
Antoan de Sent Egziperi bio je francuski pisac i pisac-sanjar, ali pre svega čovek od akcije i profesionalni pilot. U vremenu kada je avijacija bila opasan pionirski poduhvat, Egziperi je uspeo da spoji surovost letenja sa dubokim razmišljanjem o tome šta zapravo znači biti čovek i koliko smo odgovorni jedni za druge.
Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka leteo je na opasnim poštanskim rutama iznad Sahare i Južne Amerike. Godine 1935. preživeo je tešku avionsku nesreću i dane proveo lutajući kroz pustinjski pesak na ivici smrti. Upravo iz takvih graničnih iskustava izrasle su njegove knjige „Noćni let“ i „Zemlja ljudi“, a kasnije i nezaboravni „Mali Princ“ — jednostavna, a duboka priča napisana u izbeglištvu, koja podseća odrasle na sve ono važno što su zaboravili odrastajući.
Iako već narušenog zdravlja, po izbijanju Drugog svetskog rata insistirao je da ponovo sedne u kokpit. Dana 31. jula 1944. godine poleteo je sa Korzike na izviđačku misiju iznad okupirane Južne Francuske i više se nikada nije vratio. Olupina njegovog aviona pronađena je u moru blizu Marselja tek decenijama kasnije, čime je njegov odlazak ostao tihi, tajanstveni let u legendu.
Naslovna fotografija preuzeta sa Vikipedije.
