Od izgradnje novog stadiona u Leskovcu, dakle, u poslednje tri godine, naš grad je ušao u žižu javnosti kao svojevrsni fudbalski centar. Takav epitet je potpuno opravdan, jer je na stadionu „Dubočica“ u nekoliko navrata svoje utakmice igrala naša „A“ selekcija, što je događaj od nacionalnog, pa i kontinentalnog značaja.
Tokom kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih, zbog dobrih rezultata i fantastične igre Zdravlja, Leskovac je mnoge zaljubljenike u sport asocirao prvenstveno na košarku.
Ipak, bez obzira na vremenski period, bez obzira na generaciju, postoji konsenzus da je „Srpski Mančester“ u svojoj suštini rukometni grad.
Značaj „Dubočice“ u rukometu može se videti u samom začetku rukometne igre u državi. Naime, prva objedinjena liga Jugoslavije organizovana je u sezoni 1957/58. Dubočica je bila jedan od samo osam klubova na prostoru čitave nekadašnje republike koji su učestvovali u prvom izdanju lige. Do raspada Jugoslavije „Vukovi sa Hisara“ su bili standardni prvoligaši, u dva navrata su osvajali 4. mesto u ligi, a tri puta su bili peti.
Devedesete i dvehiljadite predstavljaju turbulentan period. Kuburilo se sa finansijama, ispadalo se u niže lige,… Konsolidacija i zbijanje redova nastaje sredinom druge decenije tekućeg veka. Dubočica se vraća u elitu 2019. godine, i od tada je ne napušta. Štaviše, konstantno su naši rukometaši „stanovnici“ gornjeg dela tabele. Ipak, u proteklih šest sezona falio je završni korak. Falilo je to četvrto mesto koje bi konačno donelo učešće u EHF kupu. Konačno, pobedom nad Vojvodinom prošlog petka 32:30, dosanjan je sedmodecenijski san.
Dubočica je u Evropi! Vukovi će sledeće sezone biti deo evropskog rukometnog krema, i prirediće Leskovčanima pravi spektakl.
Sudbina je htela da Evropu našem gradu donesu upravo rukometaši.
