Slobodan Selenić bio je pisac koji nije voleo površne priče i lake odgovore. Rođen je 1933. godine, a najveći deo života proveo je u Beogradu, gde je stvarao, predavao i bio deo kulturnog života. Radio je kao dramaturg i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, ali je njegovo pravo mesto bilo u književnosti – tamo gde je mogao da analizira ljude, njihove slabosti i vreme u kojem žive.
Njegova dela su na prvi pogled priče o porodici, prijateljstvu ili istoriji, ali ispod toga uvek stoji nešto dublje – pitanje kako čovek opstaje u društvu koje se stalno menja i često ga primorava na kompromise. Selenić se najviše bavio sudbinom građanskog sloja, posebno onih koji su posle Drugog svetskog rata izgubili svoje mesto i identitet u novom poretku.
Roman „Očevi i oci“ njegov je najpoznatiji i najznačajniji. U njemu kroz jednu porodicu prati sukob generacija – očeva koji nose stare vrednosti i sinova koji odrastaju u novom, socijalističkom svetu. Nije to samo porodična drama, već slika čitavog društva koje pokušava da raskine sa prošlošću, ali ne uspeva da pobegne od nje. Likovi su složeni, često rastrzani između onoga što jesu i onoga što moraju da budu.
U romanu „Prijatelji“ bavi se odnosom dvojice ljudi i njihovim životnim putevima, ali i širim pitanjem lojalnosti, izdaje i prilagođavanja sistemu. Tu se jasno vidi njegova sposobnost da kroz lične odnose pokaže kako društvo utiče na karakter i odluke pojedinca.
„Timor mortis“ je možda i najteži za čitanje, ali i najdublji. U njemu se suočava sa temama smrti, straha i moralne odgovornosti. Tu Selenić ide najdalje u razotkrivanju unutrašnjih lomova svojih likova – nema idealizacije, nema lakih rešenja, samo suočavanje sa sobom.
Kao pisac, Selenić je bio izrazito analitičan. Njegovi likovi mnogo razmišljaju, preispituju se, često su nesigurni i protivrečni – baš kao i stvarni ljudi. Njegov stil nije brz i lak, ali je precizan i promišljen. On ne piše da bi zabavio, već da bi naterao čitaoca da razmisli.
Značaj Slobodana Selenića je u tome što je uspeo da kroz književnost zabeleži jedno složeno vreme i njegove posledice na pojedinca. Njegove knjige nisu samo priče o prošlosti – one i danas deluju aktuelno, jer govore o stvarima koje se ne menjaju lako: o identitetu, pritisku društva i ličnoj odgovornosti. Zato se Selenić i danas čita sa istom pažnjom i sa istim uzbuđenjem.
