Za manje od 10 dana očekuje nas kalendarski početak leta. Ipak, već samim ulaskom u jun i toplim danima, možemo reći da je leto počelo. Ove „Leskovačke subote” kao omaž letnjem vremenu, doneli smo priču o odmoru i razonodi Leskovčana između dva svetska rata.
U samom gradu izbor nije veliki, jer osim akva parka nema niti jednog bazena na otvorenom. Leskovčani zato biraju bazen u Kopašnici ili Ždeglovu, ali i dalje je omiljena Vlasina i neprevaziđena lepota Vučjanke.
Naši preci su imali priliku da se u letnjim mesecima rashlađuju u samom gradu.
Postojalo je nekoliko improvizovanih kupališta na Veternici. Najpoznatija su bila: „Erina vodenica“, „Kriva vrba“, „Drkine vrbe“. Gradska zdravstvena zadruga je kod „Krive vrbe“ na Veternici, podigla branu i napravila gradsko jezero sa plažom. 1925. godine zaveslali su prvi čamci jezerom i zaplivali prvi kupači. Na samom jezeru organizovana su i sportska takmičenja, a zimi je čak bilo i klizača.
Kada već pričamo o odmorima, moramo se dohvatiti i omiljenih leskovačkih proslava. Nije bilo uranaka za „1. maj“, ali zato jeste za Đurđevdan. Leskovčani su masovno, pešice ili kolima odlazili pre zore na izlete širom grada: Rudare, Svetoilijski park, Strelište, Sinkovce. Tokom celog leta po okolnim selima organizovani su vašari i sabori, a u samom gradu gostovale su cirkuske trupe.
Iz ove perspektive važno je pomenuti da se već tridesetih godina otvaraju prve turističke agencije, koje su klijentima nudile jednodnevne izlete do Niša, Niške banje i okolnih leskovačkih mesta, ali i višednevna putovanja uglavnom do Sofije, Soluna i Atine.
