Pre samo dva dana obeležena je godišnjica (samo)ubistva jednog od najznačajnijeg pesnika Rusije i sveta – Sergeja Jesenjina. Tim povodom donećemom ovog utorka priču o lirskom virtuozu iz Konstantinova.
Sergej Aleksandrovič Jesenjin bio je jedan od najznačajnijih ruskih pesnika 20. veka i najprepoznatljiviji lirski glas ruske seoske duše u doba velikih istorijskih lomova. Njegova poezija spojila je narodnu tradiciju, lirsku ispovednost i duboku egzistencijalnu dramu pojedinca koji ne nalazi svoje mesto u modernom svetu.
Rođen je u selu Konstantinovo, u Rjazanskoj guberniji, u siromašnoj seljačkoj porodici. Detinjstvo je proveo u prirodnom ambijentu ruskog sela, koje će zauvek ostati centralni motiv njegove poezije. Rano se upoznao s narodnim pesmama, crkvenim knjigama i usmenom tradicijom, što je snažno oblikovalo njegov pesnički izraz. Školovao se u seoskoj školi i učiteljskoj bogosloviji, a potom odlazi u Petrograd, gde započinje književni život.
Prve pesme objavljuje veoma mlad, a ubrzo stiče pažnju književnih krugova. U ranoj fazi stvaralaštva dominira idilična slika sela, prirode i narodnog života, prožeta religijskim i mitskim elementima. Jesenjin slavi Rusiju kao živu, gotovo božansku celinu, u kojoj se čovek, priroda i Bog nalaze u neraskidivom jedinstvu.
Posle Oktobarske revolucije njegov odnos prema stvarnosti postaje složen i protivrečan. Iako je u početku pozdravljao revoluciju kao kraj starog poretka, ubrzo dolazi do razočaranja. U njegovoj poeziji javlja se osećaj izgubljenosti, nasilnog prekida sa tradicijom i nestanka sveta koji je voleo. Postaje jedan od predstavnika imaginističkog pravca, gde naglasak stavlja na snažnu, često šokantnu metaforu i emocionalnu ekspresiju.
Jesenjinova lirika iz zrelog perioda obeležena je dubokim ličnim ispovestima, motivima lutanja, greha, kajanja i samorazaranja. Pesnik često govori o sopstvenoj duši, nemiru, alkoholu, ljubavnim lomovima i nemogućnosti da se pomiri sa novim vremenom. Posebno mesto zauzimaju njegove ljubavne pesme, u kojima se smenjuju nežnost, strast i tuga zbog prolaznosti.
Njegov život bio je buran i ispunjen skandalima, putovanjima i unutrašnjim krizama. Brak sa američkom plesačicom Isadorom Dankan doneo mu je svetsku slavu, ali i dodatno produbio osećaj nesklada. Poslednje godine proveo je u psihičkoj nestabilnosti, sve češće se povlačeći u sebe.
Smrt Sergeja Jesenjina ostala je obavijena tragedijom i simbolikom. Pronađen je mrtav u hotelu u Petrogradu, a okolnosti njegove smrti do danas su predmet rasprava. Njegova poslednja pesma, napisana krvlju, doživljava se kao oproštaj od života i poezije.
Jesenjin je u ruskoj i svetskoj književnosti ostao upamćen kao pesnik izuzetne emocionalne snage, čija poezija spaja lepotu jezika sa bolom postojanja. Njegovi stihovi i danas govore o sukobu čoveka i vremena, o nostalgiji za izgubljenim svetom i o večitoj potrebi za ljubavlju i smislom.
U prilogu ostavljamo link ka jednoj od njegovih najpotresnijih pesama „Pismo majci“.
