Prvo izdanje naše rubrike „Književni utorak“, koje će još malo napuniti godinu dana, donosilo je upravo tekst o Fjodoru Dostojevskom. Ipak, tom prilikom smo poemom „Veliki inkvizitor“, pokušali da prenesemo poruke velikog ruskog pisca našim čitaocima koji se do tada nisu sretali sa Mihajlovičevim delom, tako da nismo podrobnije pisali o njegovom liku i delu. Kako je nedavno, devetog februara, obeležena godišnjica njegove smrti, ovaj utorak je pravi trenutak da napišemo nešto više i o samom životu i književnosti jednog od najvećih svetskih pisaca u istoriji.
Fjodor Mihajlovič Dostojevski jedan je od onih pisaca čije se knjige ne čitaju lako, ali se pamte ceo život. Njegova književnost nije beg od stvarnosti, već silazak u njene najmračnije i najbolnije slojeve – tamo gde se sudaraju savest i zločin, vera i sumnja, sloboda i strah. Malo je autora koji su sa tolikom nemilosrdnom iskrenošću pisali o čoveku, njegovim unutrašnjim lomovima i potrebi za smislom.
Rođen 1821. godine u Moskvi, u porodici vojnog lekara, Dostojevski je od detinjstva bio okružen prizorima bolesti, siromaštva i ljudske bede. Rad njegovog oca u bolnici za siromašne ostavio je dubok trag na mladog Fjodora, koji je rano shvatio da se ljudska sudbina najjasnije vidi upravo tamo gde su ljudi najranjiviji. Rani gubici majke i oca dodatno su ga suočili s temama smrti, krivice i patnje – temama koje će postati srž njegovog književnog sveta.
Iako je završio Inženjersku vojnu akademiju u Sankt Peterburgu, književnost je brzo postala njegovo pravo opredeljenje. Prvi roman, „Bedni ljudi“, doneo mu je naglu slavu i priznanje, ali je taj uspeh kratko trajao. Ubrzo je uhapšen zbog učešća u krugu mladih intelektualaca koji su raspravljali o zabranjenim društvenim i političkim idejama. Osuda na smrt, pa njeno poništenje u poslednjem trenutku i slanje na robiju u Sibir, predstavljaju jedno od najdramatičnijih iskustava u istoriji književnosti, i prelomni trenutak za Dostojevskog kao čoveka i pisca.
Godine provedene u sibirskom kazamatu i kasnijoj vojnoj službi promenile su ga iz temelja. Tamo se susreo sa najdubljim oblicima ljudske patnje, ali i sa verom običnih ljudi. Iz tog iskustva izrastao je njegov novi pogled na svet.
Po povratku iz Sibira, Dostojevski ulazi u najteži, ali i najplodniji period života. Bori se sa epilepsijom, siromaštvom i zavisnošću od kocke, ali upravo tada nastaju dela koja će ga svrstati među najveće pisce svih vremena. Roman „Zločin i kazna“ nije samo priča o ubistvu, već duboka studija savesti i unutrašnje kazne koja je teža od svake presude. Raskoljnikovljeva ideja o „izuzetnom čoveku“ sudara se s neumoljivom istinom: niko ne može pobeći od sopstvene krivice.
U romanu „Idiot“ Dostojevski postavlja gotovo nemoguće pitanje – šta bi se desilo kada bi se istinski dobar i čist čovek pojavio u svetu prepunom licemerja i interesa. Knez Miškin nije slab zato što je dobar; on je tragičan jer njegova dobrota razotkriva moralnu prazninu drugih.
Sa romanom „Zli dusi“, Dostojevski se obračunava s ideološkim fanatizmom i nihilizmom, upozoravajući koliko ideje, kada se odvoje od etike i odgovornosti, mogu postati razorne. Ovo je roman o opasnosti apsolutnih istina i o ljudima koji su spremni da u ime ideje žrtvuju sve, uključujući i druge ljude.
Vrhunac njegovog stvaralaštva predstavljaju „Braća Karamazovi“, delo u kojem se prelamaju svi njegovi motivi i pitanja. Kroz sudbinu jedne porodice on ispituje večnu borbu između vere i sumnje, razuma i strasti, slobode i odgovornosti. Čuvena epizoda o „Velikom inkvizitoru“ jedno je od najdubljih razmišljanja o slobodi koje je književnost ikada ponudila.
Dostojevski je pisac krajnjih stanja. Njegovi junaci su često ljudi sa margine – siromasi, grešnici, fanatici, bolesnici – ali upravo u njima on vidi suštinu čoveka.
Umro je 1881. godine u Sankt Peterburgu, ali njegova književnost nije prestala da živi. Dostojevski je jedan od retkih pisaca koji ne pripada samo svom vremenu. Njegova dela i danas govore o svetu u kojem živimo, jer govore o onome što se u čoveku najmanje menja: strahu, krivici, veri, potrebi za ljubavlju i smislu.
