Šta razlikuje velike pisce od ostalih spisatelja? To pitanje se vrlo često postavlja, a odgovor je poprilično jednostavan – život. Način života velikog pisca definiše, karakteriše i on daje suštinu njegovim delima. Pravi pisac mora da živi kao pravi filozof – da svedoči istinu svojim životom i da duboko u sebi proživljava ono što je napisao.
Idealan primer čoveka, pisca, koji je zarad svojih ideala žrtvovao lagodnost života, pravi primer osobe koja je duboko prožimala svoje reči, jeste Borislav Pekić. Pre šest dana obeleženo je 96 godina od rođenja velikana srpske književnosti, tako da je ovaj utorak savršena prillika da se podsetimo njegovog lika i dela.
Pekić je rođen četvrtog februarskog dana 1930. godine u Podgorici, a detinjstvo i mladost proveo je u Beogradu. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Kao mladić bio je politički angažovan protiv komunističkog režima, zbog čega je 1949. godine osuđen na petnaest godina zatvora. Iskustvo robije duboko je obeležilo njegovu ličnost i književno stvaralaštvo, postavši jedno od ključnih tematskih uporišta njegovog opusa. Nakon izlaska iz zatvora radio je kao scenarista i pisac, a od 1971. godine živeo je u Londonu, gde je ostao do smrti.
Pekićevo književno delo odlikuju snažan intelektualni pristup, složena narativna struktura, ironija, satira i filozofska promišljanja o istoriji, slobodi, vlasti, moralu i sudbini pojedinca. Njegov prvi roman, „Vreme čuda“, biblijsko-mitološkom alegorijom kritikuje totalitarizam i dogmatizam, dok roman „Hodočašće Arsenija Njegovana“,predstavlja psihološku studiju opsesije, sećanja i propadanja jednog sveta.
Vrhunac Pekićevog stvaralaštva predstavlja monumentalni roman-ciklus „Zlatno runo“, u sedam tomova, u kome autor kroz sudbinu porodice Njegovan sagledava istoriju Balkana i Evrope od 18. do 20. veka, povezujući privatno i kolektivno, mit i istoriju. Posebno mesto zauzimaju i romani „Kako upokojiti vampira“, „Besnilo“, „Atlantida“ i „1999“, u kojima se Pekić bavi pitanjima ideologije, zla, nauke, civilizacijskog kraja i moralne odgovornosti čoveka.
Pored romana, značajan deo njegovog opusa čine eseji, dnevnici i dramska dela. Njegovi „Dnevnici“ predstavljaju dragoceno svedočanstvo o njegovim estetskim, političkim i filozofskim stavovima, ali i o vremenu u kome je živeo. Pekić je bio jedan od osnivača Demokratske stranke 1990. godine i aktivno je učestvovao u javnom i političkom životu pred kraj života.
