Muzika možda nije izvor života. Iz muzike se zasigurno gotovo ništa ne rađa. Međutim, da li muzika može biti suština života? Zamislite život bez muzike, zamislite tu grehotu i to mučenje.
Razložimo li muziku na osnovne delove, uočićemo da je zapravo ritam ono što nas pokreće ili spušta u životu. Sve se radi u ritmu i bez ritma ne biva ništa.
Kako je u životu, tako je i u fudbalu. To su najbolje shvatili Brazilci i zato su i postali najbolji u loptanju. Želja za igrom, želja za ritmom, nadmetanjem. To je suština fudbala.
Kada pričamo o ritmu na nekom lokalnom nivou, nikako ne možemo izostaviti Rome. Romi su grupa ljudi sa ubedljivo najviše talenta i osećaja za muziku i igru, a kako smo utvrdili da je fudbal jednak muzici i igri, u ovom tekstu ćemo pogledati kakvi su Romi bili u fudbalu.
U trećoj deceniji dvadesetog veka, javlja se želja Roma, tada pretežno muslimana, da osnuju svoje „topkačko društvo“. To im i polazi za rukom i osnivaju klub pod nazivom Polumesec.
To ime ovo sportsko društvo neće dugo zadržati. Naime, već 20. marta 1926. godine, klub menja naziv u Sportski klub Veternica. Zbog niza, pre svega političkih okolnosti, klub dobija zabranu rada pet godina od promene imena. Na kratko dolazi do fuzije sa tada zabranjenim FK Građanskim i praktično na taj način dolazi do stvaranja Leskovačkog sport kluba Dubočica.
Ipak, fuzija nije trajala predugo. Građanski zadržava ime Dubočica, a članovi uprave pridošli iz Veternice jednom prilikom napuštaju skupštinu kluba i osnivaju novi klub pod nazivom Gajret.
Ime se zadržava sve do kraja Drugog svetskog rata, kada nekoliko puta menja ime, prvo u Marko Crni, zatim ponovo u Gajret, i na kraju se vraća staro ime - Veternica.
Prvi predsednik kluba bio je Dimitrije Nikolić Standard, a najzaslužnije ličnosti za funkcionisanje kluba bili su Krsta Simonović (diplomirani pravnik) i Blagoje Mitić Žiška.
Vredi pomenuti da Veternica na papiru i dalje postoji i da je ovaj klub najstariji romski fudbalski klub na svetu! Ipak, poslednju takmičarsku sezonu odigrale su popularne Karaoke 2019/20 i od tada funkcionišu u teškim materijalnim uslovima.
Neka ovaj tekst bude podstrekt Romima, ali i Srbima da sačuvaju Veternicu i da ovaj klub, sa tolikom tradicijom postane opet glavna atrakcija za Leskovčane nedeljom popodne.
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Dubočica grad fudbala – fudbalska tradicija Leskovca“, koji naše udruženje realizuje u saradnji sa gradom Leskovcem.