Juče nas je probudila tragična vest. U šezdeset i osmoj godini života preminuo je legendardni Duško Vujošević.
Sport jeste jedno surovo mesto gde se isključivo rezultati računaju, i tu je Dule bio bez premca. Najtrofejniji je trener u istoriji Partizana, a dva puta je sa crno-belima izborio i završni turnin, to jest „fajnal for“ Evrolige.
Međutim, generala (kako su ga nazivali navijači Partizana) je krasila i druga strana trenerskog poziva. On je pre svega bio kreator, tvorac. Vujošević je stvarao igrače. Od Divca, do Bogdanovića, a između može da stane bezbroj velikana srpske i svetske košarke. Na ovom mestu kao najveću zaslugu njegovu valja pomenuti ljubav prema Srbiji koju je usadio strancima. Francuzi Lovernj, Vesterman i Dalo, Letonac Bertans, Čeh Veseli, pričaju tečno srpski, a još desetina Amerikanaca priča i danas u superlativu o našoj domovini.
Vujošević je bio i zasigurno najveći intelektualac u svetu košarke, te su njegovi igrači uvek isticali insistiranje Vujoševića na duhovnom, a ne samo na telesnom razvitku košarkaša.
O Vujoševiću možemo napisati tekstove, knjige, zbornike. Možemo pisati o njemu kao velikom pobedniku, tvorcu, filozofu ili čoveku koji je izgradio identitet KK Partizana. Ipak, za života je toliko uradio da je suvišno da išta više napišemo. Svako ko u svetu razume bar malo košarku, zna ko je i šta je Dule Vujošević.
Neka mu je večna slava i hvala! Ruže su, procvetaće,…
