Dr Nebojša Veljković: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA NIJE TRINAESTO PRASE

Nebojša Veljković

Naslov ukazuje da je tema eseja nešto što se podrazumeva i ne sme se zanemariti. I ne samo to. Svet je zakoračio u digitalnu eru sa posledicama razvoja „u kojoj sistemi veštačke inteligencije utiču na kreiranje političkih poruka, krojenje i distribuciju tih poruka različitim demografskim grupama, oblikovanje i primenu dezinformacija od strane zlonamernih aktera sa ciljem da seju društveni razdor“ (Henri Kisindžer i saradnici, Doba veštačke inteligencije i naša ljudska budućnost, 2023). Kisindžer je jedan od najznačajnijih kreatora svetske politike poslednjih decenija 20. veka – doba prelaza industrijalizma u informatičko društvo. Ovaj citat ima posebnu težinu jer je današnje digitalno okruženje u političkom smislu nastavak doba prelaza, a u informatičkom smislu je integrisano internetom, veštačkom inteligencijom sa robotizacijom i biotehnologijom. Kao i industrijsko doba i današnje digitalno okruženje ima nosioce i stvaraoce. Američki časopis TIME je za ličnost 2025. godine izabrao osmočlani kolektiv i nazvao ga „Arhitekte veštačke inteligencije“, među kojima su Mark Zakerberg i Ilon Mask što uz svu njihovu poslovno-medijsku kontroverzu ne iznenađuje, ali je kreativna paralela ilustratora za naslovnu stranu da ovo osmoro smesti na poprečnu gredu poput radnika snimljenih na neboderu Rokfeler centra u izgradnji 1932. godine izazvala negativne komentare. Za razumevanje prethodnog i podeljenosti za i protiv razvoja i primene veštačke inteligencije, koja je najveći prodor na tržištu napravila u domenu tzv. digitalne pismenosti, dovoljno je pokazati koje su njene mogućnosti procene i kreiranja informacija u praksi. Digitalni pokusni kunić biće moja kolumna objavljena u novini Politika pre šest godina pod naslovom „Životna sredina je trinaesto prase“, otud parafraza za sadašnji naslov. Digitalni alat koji sam koristio je AI Overview – Gugl pretraga podržana generativnom veštačkom inteligencijom. Pitanje koje sam postavio veštačkoj inteligenciji je formulisano prema naslovu navedene kolumne: Da li je životna sredina trinaesto prase? Krenimo redom kako nas vodi antrfile.

Kroz istoriju čovek je nagomilao milenijumsko iskustvo u razvoju i korišćenju alata i oruđa, i mašina za poboljšanje učinka i automatizaciju – sve u cilju zamene fizičkog rada i povećanja produktivnosti. To je kulminiralo u vremenu koje znamo kao industrijska revolucija. Usledio je treći talas promena, kako je ovu istorijsku menu nazvao Alvin Tofler, poznatu kao informatička revolucija koja danas dominira svim sferama ekonomije, politike i međunarodnih odnosa, sa sveobuhvatnim uticajem na svakodnevni život stanovnika najudaljenijih delova planete.

Međutim, ono što se desilo 2020. godine prevazišlo je sve prethodne brzine promena i zateklo i dobro upućene korisnike digitalnog okruženja. Istraživačka laboratorija za veštačku inteligenciju OpenAI je promovisala model veštačke inteligencije pod nazivom GPT-3, gde broj 3 označava „treću generaciju“. Model GPT-3 je mogao da generiše tekst poput ljudskog kada mu se zatraži odgovor – dovoljna je delimična fraza da uradi dopunu – par rečenica za temu i za tren su gotovi čitavi pasusi – na postavljeno pitanje se dobijaju odgovori – dovoljna je tema i poneka od osnovnih informacija za ceo sastav – deo dijaloga se pretvara u čitav razgovor. Preduslov je da za bilo koju temu postoje informacije na world web wide i zato na izgled dobijeni rezultati potpuno nalikuju ljudskom delu, ali su često i potpuno nesuvisli kao da ih čovek mehanički ponavljanja varirajući isprazne fraze. Već novembra 2022. godine predstavljen je ChatGPT (četbot) – računarski program koji simulira konverzaciju s korisnikom preko teksta ili glasa i ubrzo je ova internet aplikacija dostigla najbrži rast u istoriji. U jednom našem stručnom časopisu na temu koje mogućnosti može da ponudi ChatGPT,na upit: Koje je tvoje (Četdžitipiovo) mišljenje o konceptu Industrije 4.0? Dobijen je sledeći odgovor: „Industrija 4.0 se odnosi na četvrtu industrijsku revoluciju koju karakteriše integracija digitalnih tehnologija u proizvodni i industrijski sektor. To uključuje upotrebu tehnologija kao što su internet stvari (napomena: IoT – Internet of Things je internet mreža fizičkih uređaja koji komuniciraju između sebe bez direktne ljudske intervencije), veštačka inteligencija, mašinsko učenje, robotika i veliki podaci za stvaranje pametnih fabrika i optimizaciju proizvodnih procesa.“

Posle ovog citata, ne treba onda da čudi da se na najvišem svetskom nivou smatra da masovno korišćenje generativne veštačke inteligencije „u isključivo političke ili ekonomske svrhe“ predstavlja pretnju za „nekoliko vrsta ljudskih prava, uključujući pravo na privatnost, političko učešće, slobodu izražavanja i pravo na rad“. Ovo je prošlog novembra rekao Folker Tirk Visoki komesar UN za ljudska prava, naglašavajući da „bez adekvatnih mera zaštite i propisa, sistemi veštačke inteligencije mogu da se pretvore u moderno Frankenštajnovo čudovište“. Istakao je još jednu pretnju, a to je sve veća koncentracija korporativne moći i „masovno akumuliranje ličnog i korporativnog bogatstva u rukama malog broja aktera“. Posebno je naglasio da „u nekim slučajevima, to prevazilazi ekonomsku moć čitavih zemalja“, što je jako važno jer kada „moć nije ograničena zakonom, to može dovesti do zloupotrebe i porobljavanja“.

Mesec dana kasnije, možda da potvrdi prethodne izazove, američki časopis TIME je u decembarskom broju za ličnost 2025. godine izabrao osmočlani kolektiv i nazvao ga „Arhitekte veštačke inteligencije“. Nesumljivo, izabrana osmorka pripada digitalnim oligarsima današnjice i to nije pokrenulo komentare, već ilustracija na naslovnoj strani časopisa. Autor ilustracije je smestio ovo osmoro na poprečnu gredu prema uzoru fotografije radnika snimljenih 1932. godine na čeličnoj gredi konstrukcije nebodera Rokfeler centra u izgradnji. Sličnosti i razlike su velike ili male i zavise kako ko doživljava tu paralelu, zato neki komentari zaslužuju pažnju da se navedu i prošire. U tom smislu sam uradio redizajn naslovne strane, dodavši originalnu fotografiju sa tekstualnim prilogom i imenima odgovornih „arhitekata veštačke inteligencije“ današnjice.  

Na platformi X i društvenoj mreži Instagram su komentari bili zbog ideje da se dovedu u vezu građevinski radnici iz 1932. godine, uglavnom imigranti kao simbol eksploatatorskih uslova rada, sa onima koji „ubiraju nesrazmerne koristi od savremenog ekvivalenta pomenute eksploatacije“ – oligarsima digitalnog doba. Mogli bi da se složimo, ostala je zabeležena izjava jednog od tih građevinskih radnika da je “plata bila dobra i da si morao biti spreman da pogineš”. Sa druge strane, sličnost je u tome da je seriju fotografija sa nebodera u izgradnji naručila dinastija Rokfeler „stvorena na leđima radnika“. Sličnost ne mora da bude potpuna već je dovoljna samo posredna. Na aktuelnoj naslovnoj ilustraciji vidimo osobe koje ostavljaju utisak samovažnosti dok u rukama drže mobilne telefone i laptopove. Jedna od njih je Ilon Mask, rangiran kao najbogatija osoba na svetu još od maja 2024. godine, da bi na kraju 2025. godine njegovo neto bogatstvo prema Forbes listi iznosilo 726,3 milijardi dolara. Kada bi se posmatralo kao ekonomija prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, neto bogatstvo Ilona Maska bi predstavljalo 23. najveću ekonomiju na svetu, ispred 24. Belgije, 25. Irske, 26. Argentine i 27. Švedske.    

Džona D. Rokfelera osnivača dinastije, naftnog magnata i prvog svetskog milijardera i Ilona Maska jednog od „arhitekata veštačke inteligencije“ povezuje ista strast – sticanje moći i gomilanje bogatstva. I jedan i drugi su osetili snagu državne mere da im se ograniči narastajuća moć. Rokfelerov Standard Oil je pri kraju 19. i početkom 20. veka kontrolisao čak 90% američke proizvodnje nafte i derivata. Američka Vlada je u nameri da „razbije trustove“ 1904. godine podnela antimonopolsku tužbu protiv kompanije i 1911. godine je Vrhovni sud SAD presudio i naredio njeno razbijanje na više manjih firmi. Ipak je Rokfeler izašao još bogatiji, jer su nove kompanije „rođene“ iz matice izrasle u današnje naftne gigante Exxon, Chevron i Mobil. Vek kasnije, Ilon Mask se suočio sa kaznom koja je izrečena 5. decembra 2025. godine njegovoj platformi X (ranije društvenoj mreži Twitter) zbog nepoštovanja propisa Evropske unije u vezi sa digitalnim uslugama. Naime, Evropska komisija je kaznila društvenu mrežu u njegovom vlasništvu sa 120 miliona evra zbog nepoštovanja propisa prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA). Ovim zakonom se zahteva od digitalnih platformi da preuzmu odgovornost za zaštitu korisnika i uklanjanje štetnog ili nezakonitog sadržaja, a u konkretnom slučaju društvena mreža X je kažnjena jer je „korisnike izložila potencijalnim prevarama i manipulacijama“. Nema boljeg primera od ova dva koji pokazuju koliko su industrijska i informatička epoha bliske, čak i prema posledicama koje izazivaju njihove tehnologije – masovna motorizacija se smatra među najveće emitere štetnog uticaja gasova staklene bašte na klimatske promene, dok se društvene mreže i veštačka inteligencija smatraju „mentalnim zagađivačima“ jer koriste svesno manipulativne ili obmanjujuće metode koje utiču na ponašanje korisnika bez njihove svesne kontrole i time nanose društvenu štetu.

Istorijski posmatrano što se tiče tehnološke sfere uopšte, o veštačkoj inteligenciji se ne može raspravljati samo sa gledišta nedopustive prakse njene upotrebe, jer jasno postoji granica između pozitivnog doprinosa društvu i neprihvatljivog rizika za dostojanstvo, privatnost i slobodu pojedinaca. Radi se o tome da veštačka inteligencija treba da bude alat, a ne zamena za znanje, trud i razmišljanje. Još od osnovnog obrazovanja kada učenik napiše literarni tekst uz pomoć veštačke inteligencije tada ne razvija svoj stil pisanja i izražavanja stavova kroz rečenice. Ovo se odnosi i na studente koji pišući seminarske radove uz pomoć veštačke inteligencije ne usavršavaju umeće istraživanja, povezivanja podataka i donošenje zaključaka. Kasnije tako formalno obrazovan stručnjak koristi veštačku inteligenciju da donosi poslovne odluke bez razumevanja uzročno-posledičnih veza – najgore u tom slučaju je što čini pogreške čije posledice ne razume. Drugim rečima, kada nam veštačka inteligencija ponudi odgovor, a mi ne znamo zašto je tačan, može li se to zvati pouzdanim znanjem. Da li korišćenje veštačke inteligencije onda treba izbegavati? Ne, samo je treba koristiti kao pomoćnika u istraživanju novih ideja. Zaključke prepustiti ljudskoj inteligenciji! Za potvrdu prethodnih stavova o opravdanosti korišćenja veštačke inteligencije, kako sam u uvodnom delu naveo, digitalni pokusni kunić biće moja kolumna pod naslovom „Životna sredina je trinaesto prase“ objavljena u dnevnim novinama Politika pre šest godina. Digitalni alat za prezentaciju je Guglova onlajn pretraga AI Overview koju pokreće u pozadini Gemini model podržan veštačkom inteligencijom, tako što umesto klasičnih linkova ka web stranicama priprema rezime sa odgovorom.

Struktura AI Overview pretragesa rezimeom i odgovorima na zatraženu temu „životna sredina je trinaesto prase“, u našem primeru, sadrži kratak uvodni deo kroz „kontekst problema zagađenja“ i odgovore na dva pitanja. Šta znači metafora „trinaesto prase“? Zašto se koristi? Dovoljno je jasno da se stavovi AI Overview pretrage odnose, kako se i navodi, na „kritiku neodgovornog odnosa prema prirodi, koju društvo olako svrstava u sporedne, a ona je zapravo vitalna“. Ovde bi trebalo da se završi domet veštačke inteligencije kao korisnog pomoćnika, samo u domenu istraživanja novih ideja. Za dublju analizu uzročno-posledične veze problema neodgovornog odnosa prema prirodi treba se osloniti na „staru dobru“ ljudsku inteligenciju. Mada nam AI Overview nudi opciju Dive deeper in AL mode – da zaronimo dublje uz pomoć veštačke inteligencije. Krenimo u dublju analizu stava na koji nam ukazuje AI Overview „da se zaštita životne sredine često zanemaruje i posmatra kao sporedna i nevažna tema u odnosu na bitnije (ekonomske) prioritete“. Da bi se ovaj stav potvrdio ili opovrgao neophodno je definisati kriterijum za vrednovanje pokazatelja zaštite životne sredine koji uslovno možemo nazvati indikator „zanemarivanja/brige“. Osim konkretnih mera za sprečavanje zagađivanja vode i vazduha, ugradnje uređaja za prečišćavanje vazduha iz toplana i energana i izgradnje komunalnih sanitarnih deponija, a sve te mere se lako pojedinačno kvantifikuju, opšti indikator „zanemarivanja/brige“ u zaštiti životne sredine je mera visine ukupnih finansijskih ulaganja na nacionalnom nivou. Kada se ovaj finansijski indikator uporedi između zemalja dobija se prava slika „zanemarivanja/brige“ u oblasti zaštite životne sredine. Podaci koji su ovde korišćeni dobijeni su iz dva izvora: Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i srpske Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Prema njima, rashodi za zaštitu životne sredine koji se koriste za sprečavanje, smanjenje i eliminaciju zagađenja i bilo koje druge degradacije životne sredine kao udeo u Bruto domaćem proizvodu (GDP) za zemlje EU iznose prosečno 2 odsto, dok je za Srbiju taj udeo svega 0,9 odsto. Kada se ukupni iznos godišnjih ekoloških investicija stavi u odnos sa brojem stanovnika onda se dobija per capita indikator „zanemarivanja/brige“, države Evropske unije za svakog stanovnika potroše 815 evra a u Srbiji svega 100 evra godišnje za zaštitu životne sredine.  

Da ponovimo dva mišljenja koja smo izneli. Prvo mišljenje, veštačka inteligencija smatra da probleme zaštite životne sredine srpsko „društvo olako svrstava u sporedne“, u toj meri da je ekološka problematika „kao nešto što je suvišno“. Drugo mišljenje, zvanična statistika ekoloških računa potvrđuje veliko zaostajanje ulaganja u mere zaštite životne sredine u Srbiji, čak duplo manje u odnosu na Bugarsku koja je najsiromašnija država Evropske unije. Rashodi Bugarske za zaštitu životne sredine iznose 1,8 odsto kao udeo u Bruto domaćem proizvodu (GDP). U razmatranje možemo da uvedemo i treće mišljenje, koje poput drugog pripada domenu ljudske inteligencije, a to je mišljenje javnosti. Prema skorašnjem istraživanju koje je obuhvatilo 1200 ispitanika u Srbiji, na vrhu prioriteta državne politike treba da bude briga za javno zdravlje, a životna sredina i klimatske promene su tek na sedmom mestu, posle inflacije, obrazovanja, vladavine prava i borbe protiv korupcije, bezbednosti i socijalne pravde.  

Na kraju se možemo složiti da veštačka inteligencija nije trinaesto prase jer je danas ona nešto što se podrazumeva i ne sme se zanemariti pogotovu u vremenu koje predstoji. Ipak se iz ovog kratkog razmatranja na primeru pitanja zaštite životne sredine sa gledišta „tri mišljenja“, kako su prezentovana, može zaključiti da veštačka inteligencija još nije dorasla zdravom razumu koji poseduje ljudska inteligencija. Sa druge strane, ona donosi odluke ne obazirajući se na dobrobit većine ili onog što je dobro za većinu, i tu bi se moglo govoriti o nedostatku moralnog gledišta veštačke inteligencije. Ovo se dobro uočava na pitanjima prioriteta rešavanja problema zaštite životne sredine u odnosu na druga društvena pitanja. Drugim rečima, na neka pitanja odgovori veštačke inteligencije mogu da budu neistiniti, preuveličani ili čak pristrasni. Ipak uz sva ograničenja, budućnost veštačke inteligencije je osigurana i nesumnjivo će se ona razvijati. Važno je razumeti da je ljudska inteligencija biološki sistem i da takvih sistema ima trenutno više od 8 milijardi na planeti, dok je veštačka inteligencija digitalni sistem i njih ima znatno manje. Zamislimo da su naših 1200 ispitanika obuhvaćenih anketom digitalni sistemi širom sveta čije kopije uče odvojeno, njihova veštačka inteligencija im omogućava da pojedinačna znanja razmene između sebe u sekundi. Zato četbot servisi znaju više od čoveka. Apsolutno je nemoguće da jedan od naših ispitanika iz ankete nauči nešto novo i da ostalih 1199 automatski to saznaju. Upravo je to naša slabost u odnosu na veštačku inteligenciju. Ko će onda sa kime upravljati?