Kada je krajem 19. veka Džejms Nejsmit praktično izumeo košarku, dobivši ideju iz igre američkih domorodaca, nije ni slutio da će za njegovog života ona postati olimpijski sport, i praktično druga najpopularnija igra na kugli zemaljskoj.
Prvo, probno pojavljivanje igre pod obručima na najvećoj sportskoj smotri, dogodilo se na Igrama 1904. godine u Sent Luisu (SAD). Ipak, tada košarka nije imala rezultatskog značaja i nije dugoročno zadržana na igrama.
Trideset i dve godine kasnije, OI se održavaju u Berlinu. Taj događaj izaziva ozbiljne kontroverze. Nemačka je već odavno bila pod komandom Adolfa Hitlera i ozbiljno je zagazila u nacizam. Ceo turnir se održava usred Španskog građanskog rata, tako da mnogi sportisti odbijaju učešće na ovim OI.
Svu slavu iz Berlina, potpuno zasluženo, odnosi Džesi Ovens. Tamnoputi, američki atletičar poneo je čak 4 zlatna odličja i to na 100 i 200 metara u sprintu, štafeti 4 puta 100 metara i u skoku u dalj. Zbog Džesija i celokupne drame oko Igara u Berlinu, ispod radara prolazi odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta da se košarka uvrsti u stalni program Olimpijskih igara.
Prvi meč odigran je na današnji dan između Estonije i Francuske, a baltička ekipa slavila je rezultatom 34:29.
Danas je košarka sigurno najbitniji kolektivni sport na OI.
