U nedelju je odigrano veliko finale kontinentalnog šampionata između Nemačke i Turske. Videli smo sjajnu borbu, odličan meč, i na kraju pobedu Nemačke koja je objedinila evropsku i svetsku titulu. Pošto je ovo poslednji tekst „sportskog četvrtka“ koji će se baviti Evropskim prvenstvom, red je da damo konačni presek i ocenu igara naše reprezentacija.

Problem ovog velikog neuspeha možemo odvojiti u dve celine – igrački i ljudski.

IGRAČKI PROBLEMI:

Sve reprezentacije koje su došle do same završnice šampionata imale su jasan sistem – glava, telo, rep. Sistem od tri igrača kod Nemačke je funkcionisao na bazi: Šreder, Vagner, Bonga; kod Turske: Larkin, Šengun, Osman; Grčke: Slukas, Dorsi Janis; Finske: Markanen, Jantunen/Valtonen, Litl.

Selekcija Srbije nije imala ništa. Ipak, u svom sastavu imamo najboljeg evropskog igrača ikada koji lako može da preuzme ulogu i glave i tela, a da uloga repa pripadne Bogdanoviću. Tako je i bilo na Olimpijskim igrama. Povreda Bogdanovića promenila je sve. Ne samo da niko nije imao hrabrosti i znanja da uđe u Bogdanove cipele, već nismo uspeli defanzivno da zaštitimo svoju „glavu“ i „telo“ i da prikrijemo nedostatak „repa“.

Poznato je da Nikola Jokić ima svojih odbrambenih mana, a da na napadačkom kraju terena ne postoji niti jedna loša osobina Somborca. Dakle, jedini zadatak stručnog štaba bio je sakriti Nikolu Jokića u odbrani – jedini! U uslovima FIBA pravila, gde ne postoji defanzivne tri sekunde i gde „zona“ može da se igra češće i uspešnije, to je lakše uraditi nego u NBA. Možemo o greškama do mile volje, ali one su samo posledice, ne i uzroci ovog debakla.

LJUDSKI PROBLEMI:

Jasno je navedeno da se svlačioniva „raspala“ u jednom trenutku i Pešić je u tom kontekstu pominjao bitnost uloge Bogdana Bogdanovića.

Ipak, najproblematičnije je to što se najboljem igraču nije dala i najveća sloboda u svlačionici. Izbor Stefana Jovića za kapitena je u najmanju ruku upitan. Iako Jokić po svojoj prirodi deluje kao nezainteresovan za određene „liderske“ stvari, njegova gestikulacija i ponašanje na terenu, u Denveru na primer, gde uzima trenersku tablu i viče igračima, pokazuju potpuno suprotno. Koliko god to zvučalo nebitno, moralo je eksplicitno da se stavi do znanja da je Jokić alfa i omega tima od samog početka.

Ego pojedinaca je pobedio i rezultat toga je jasno vidljiv.

Sada uopšte nećemo otvarati temu rada mlađih kategorija i odnosa prema mladim igračima, kao i prisutnosti nekošarkaških ljudi u košarkaškom svetu.

Sve u svemu, ovo prvenstvo nam je pokazalo da je vreme da se pogledamo u ogledalo i da počnemo da rešavamo problem po problem. Samo tako bogom dani talenat za igru pod obručima, konačno možemo da pretvorimo u zlato.

Naslovna fotografija: KSS/https://kss.rs/srbija-izgubila-od-finske-i-zavrsila-ucesce-na-ep