Ovaj sajt je zamišljen kao svedok i podsetnik na velike ljude i njihova velika dela.

Oni koji su toliko zadužili grad Leskovac, njegovu okolinu i čitavu Južnu Srbiju, našli su se ili će se tek naći u našim tekstovima.

Postoji ipak jedan čovek, baš sa Radana, čija su dela, veštine i znanja toliko velika da je njegovo ime postalo mit, a njegovo postojanje i danas je obavijeno velom zagonetnosti.

Kada ste toliko moćni i jaki, a u sebi sačuvate hrišćansku dobrotu, smirenost i skromnost, onda vaš lik postaje maglovit, vaše postojanje mitsko, a vaša dela legendarna.

Takav čovek bio je čuveni mačevalac, Ivan Kosančić.

      Rođen je u Gornjoj Toplici, kraj sliva rečice Kosanice, nedaleko od Kuršumlije u 14. veku.

Kao sin Ognjena Kosančića, koji je bio vitez u pratnji cara Dušana Silnog, rano je stekao vojničke sposobnosti.

Niko nije ni slutio da će Ivan otići toliko daleko, te da će izmisliti svoj specifični stil borbe. Naime borio se sa dva mača, jednim dugim i jednim kratkim i to sa takvom veštinom, brzinom i preciznošću da mu štit nikada i nije bio potreban.

Toliko voljen i prihvaćen u narodu, sam narod mu je i davao nestvarne moći i epitete. Verovalo se da je vilinskog porekla i da priča nemušti jezik. Takođe stanovništvo podno Radana neretko ga je poredilo i sa svetim Đorđem, zbog hrabrosti i privrženosti hrišćanstvu.

Vatreno krštenje za takvu osobu došlo je na Vidovdan 1389. godine. Kao čovek koji je najbolje poznavao Osmanlije, njihovu kulturu, običaje i način ratovanja, izabran je za jednog od dvanaestorice vitezova koji su predvodili napad na Turke na Kosovskom boju.

Zbog neizmerne hrabrosti i neverovatnih podviga, postao je zajedno sa svojim pobratimima Milanom Toplicom i Milošem Obilićem, omiljeni vitez za opevavanje među Srbima pod okupacijom. Njegova hrabra dela, pesmama su pojila generacije patriotizmom i željom za slobodom, sve od Kosovskog boja, pa do Karađorđa i ustanaka.

Takav junak je naravno imao i svoje utvrđenje. Ostaci Ivanove kule nalaze se na zapadnoj strani Radan planine. Posle Kosovskog boja utvrđenje na kratko pada u ruke Turaka, ali ga despot Stefan Lazarević vraća pod svoje okrilje 1412. godine.

Mnogi njegov nadimak povezuju sa njegovim mitskim statusom koji je uživao među rajom. Ipak veruje se da nadimak Zmaj potiče od organizacije čiji je glavni zadatak bila odbrana hrišćanstva- „Red Zmaja“.

Red je osnovan 1326. godine od strane Karola Anžujskog, koji je uočio pretnju od Osmanlija. U Red su zbog neposredne blizine Vizantije, odnosno Turaka, primljeni Nemanjići kao i njihovi najbolji i najbliži vitezovi.

Pun naziv Reda imao je u sebi i dodatak „Sveti Đorđe“. Za vreme Kosovskog boja članovi Reda iz Srbije bili su: Miloš Obilić, Milan Toplica, Ivan Kosančić, Vuk Branković, knez Lazar, Tarzarović, Crnojević, Dinjičić, Frankopanović, Kačić, Klešić i Pikolominović. Navodno je Miloš Obilić nosio štit sa davnaestokrakim suncem, koji je simbolizovao upravo ovih dvanaest vitezova.

Red 1408. godine dobija naziv „Viteški Red Zmaja“, a prvi među dvanaest jednakih, bio je despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara.

Radan je na ovaj način dobio mesto u svetskoj istoriji, dobio je čast da jedan vitez, u jednoj tako moćnoj organizaciji nosi ime baš po našoj planini.

Koliko je Ivan Kosančić predstavljao Radan, toliko je Radan oslikavao Ivanovu ličnost: stamen, nepokolebljiv, osvećen i prosvećen, pun tajnovitosti i lepota.

Danas prepoznajemo ovog junaka najviše po delu Beograda koji nosi njegovo ime- Kosančićev venac. Na njemu se nekada nalazila Narodna biblioteka, izgorela u nemačkom bombardovanju šestog aprila hiljadu devetsto četrdeset prve godine.

      Kada kročite u Jablanički okrug, kada kročite na teritoriju opštine Bojnik i kada iznad sebe ugledate Radan planinu, znajte da hodate po svetoj zemlji.

Znajte da udišete vazduh slobode, samo zbog krvi prolivene od vremena Ivana Kosančića, preko vremena Karađorđa i generala Mišića, pa sve do majora Tepića.

Kada udahnete taj svež planinski vazduh, zažmurite na trenutak i znajte da su ljudi baš iz ovog okruga, iz Jablanice i Toplice uvek bili tu, na braniku, kako bi cela Srbija mirno spavala.

Tek tada, kada sve ovo mozak bude obradio biće vam jasna hrabrost Zmaja od Radana, biće vam jasno zašto se jedna mirna opština, sa laganim tempom života, zove tako ratnički-Bojnik.

Ovaj tekst napisan je u okviru projekta „Tajne Radan planine“, koje naše udruženje realizuje u saradnji sa Opštinom Bojnik.