Kada danas u svakodnevnom razgovoru spomenemo reč političar, često nam se stvori lik čoveka koji vodi računa o svom izgledu i odevanju, čoveka uvek ozbiljnog pa čak i namrštenog, zaokupiranog raznim mislima i brigama. Retko se na političkoj sceni pojavljuje čovek koji ispada iz ovog opisa i koji iskače iz svakog mogućeg klišea.

Danas vam donosimo priču upravo o jednoj takvoj ličnosti, kojoj je napredak Leskovca bio ispred svega. Podsetićemo se ko je bio Milan Popdimić.

      Rođen 1879. godine bio je od onih ljudi koji politikom nisu morali da se bave da bi preživeli. Bio je imućni industrijalac po zanimanju, a samo po ubeđenju demokrata. To ubeđenje i ta vizija stavlja ga na čelo našeg grada 1923. godine. Na kormilu ostaje sve do 1929.

Za upoznavanje lika i dela Popdimića najradije uzimamo sećanja Prokopija Profirovića koji je bio knjigovođa u vreme vladavine demokrata. On za Milana kaže ovako: „Bio je to čovek lepog izgleda, osrednjeg rasta i pomalo dežmekast, dobre naravi, a kao popularni političar dobio je nadimak Gandi. Na svoj izgled nije mnogo polagao-pantalone nije pritezao kaišem, često ih je rukama podizao, a ni maramicu nije mnogo voleo, pa su mu pristalice prilikom čestitanja prvog izbora za predsednika poklonili hozn-tregere i maramicu. Kao predsednik opštine bio je tih i vrlo raspoložen. Na vratima kancelarije stajao je njegov telohranitelj Čale i po redu propuštao posetioce, na kancelarijskom stolu uvek mu je bio Zakon o opštinama.“

Samo iz ovog svedočenja možemo uočiti da je popularni Gandi bio pre svega po naravi dobrica koja je poštovala zakon i po njemu usklađivala svoje odluke. Osim toga jasan pokazatelj o bliskosti sa narodom bio je Čale. Po nekim drugim svedočenjima toliko je davao pažnju običnom čoveku i slušao svakodnevno probleme s kojima se ljudi susreću, da je prosto morao da uposli nekog da održava red ispred njegove kancelarije.

Na takvim funkcijama o čoveku se obično ne sudi prema onome kakav je već šta je uradio. Za vreme svog predsedovanja Popdimić je uradio značajne stvari.

Shvativši da su za razvoj jednog grada najbitnija ulaganja u infrastrukturu i obrazovanje, kao i u zdravlje sugrađana, krenuo je u akcije usmerene upravo ka tim područjima.

Naime sve ulice koje vode ka fabrikama bile su kaldrmisane uz otvaranje nekoliko novih ulica radi rasterećenja samog gradskog saobraćaja. Pored toga otvorena je Poštansko-telegrafska stanica u Panđurištu, a izbušeno je i 10 bunara kao projekat uspostavljanja vodovodne mreže u svim delovima grada. U sklopu tog projekta postavljene su i česme u samom gradu, te je završeno i kopanje kanala koji je vodu odvodio iz Vašarišta.

Za bezbednost svojih najmlađih sugrađana Gandi je posebno brinuo. U to vreme izgrađeno je prvo dečije zabavište u Leskovcu i sve škole su dobile sigurnosne ograde.

Ono što svakako jeste ostavilo trag čak i u našem vremenu jeste izgled jednog od najlepših delova grada-brda Hisara. Pred sam kraj svog mandata Popdimić je dao naredbu za izgradnju parka i uređenje samog brda. Odlučeno je da park dobije ime Devet Jugovića, kako se i danas ovo već kultno mesto okupljanja, sastanaka i razonode zove.

Ovom nabrajanju je ipak najbitnije dodati podizanje Dečjeg dispanzera što je značalo doprinelo zdravlju ne samo dece, već i majki, trudnica i porodilja.

Kada vidimo godine njegovog stolovanja na čelu našeg grada postaje nam jasno da je baš Popdimića prvog lagano hvatala ekonomska kriza koja je zadesila ceo svet. Osim dobrog vođe, političara i poznavaoca zakona što je više puta dokazivao, bio je Milan i dobar ekonomista. Kao industrijalac znao je da oseti kurs ekonomske politike i da svoja ulaganja usmeri u dobrom pravcu. Tako je vodio i savetovao sam grad.

Pod jasnim stavom da sva ulaganja treba da se okrenu ka domaćoj privredi i da je potrebno da se forsira i prodaje domaća roba, bio je svetionik i putokaz njegovim nasledicima u tome kako da Leskovac ostane van globalne krize. U tome se i uspelo i Leskovac je zaista postao oaza ekonomskog blagostanja ne samo u Srbiji, već i na čitavom kontinentu.

      Vizija, ideja, trud. Daje nam Popdimić lekcije i posle toliko godina i posle toliko vremena. Iz njegovog života možemo izvući pouke kakvi treba da budemo da bi i danas napredovali. Neki istorijski ciklusi se obnavljaju i čini se da će ove dvadesete i tridesete godine dvadeset i prvog veka, biti slične kao i one od pre sto godina. Hajde onda da zajedno, radeći svi u interesu grada naš Mančester napravimo i izgradimo kao oazu i uzor drugim gradovima.

Ako naučimo lekcije od Popdimića i drugih velikana naše politike, ali i kaldrme taj san postaje i te kako moguć i ostvariv.

Ovaj tekst napisan je u okviru projekta "Znamenite političke figure Leskovca između dva rata" koji naše udruženje realizuje u saradnji sa Gradom Leskovcem.