Dan smrti ponekad, u zavisnosti od veličine i načina života kojim živimo, ironično i pesnički, može biti bitan kao i dan rođenja, pa čak i bitniji. Velikanima naše istorije posvećujemo pažnju identično za godišnjice rođenja i za godišnjice večnog počinka. „Književni utorak“ tokom svog gotovo jednogodišnjeg postojanja, nije izuzetak. Pre dva dana prisetili smo se života i dela Dobrice Erića, jer nas je čuveni pesnik napustio 29. marta, pre 7 godina.
U nekoliko redova ćemo pokušati da damo omaž jednom od najvećih poeta srpskog jezika tokom 20. i 21. veka.
Dobrica Erić bio je jedan od najpoznatijih savremenih srpskih pesnika, čije je stvaralaštvo snažno obeleženo životom na selu, prirodom i jednostavnim, ali dubokim osećanjima. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u selu Donja Crnuća u Šumadiji, u skromnoj seoskoj porodici. Detinjstvo provedeno u takvom okruženju presudno je uticalo na njegov kasniji pesnički izraz, jer su motivi zemlje, rada, godišnjih doba i života običnog čoveka postali temelj njegove poezije.
Iako nije imao visoko formalno obrazovanje, Erić se kroz čitanje i lični dar za jezik izgradio u autentičnog i prepoznatljivog pesnika. Pisao je jednostavno, jasno i blisko narodu, zbog čega je bio veoma čitan i voljen među širokom publikom. Njegova poezija oslanja se na tradiciju narodne lirike, ali je istovremeno nosila lični pečat i snažnu emociju. U njegovim stihovima često se prepliću slike prirode, nostalgija za zavičajem, ljubav prema zemlji i osećaj prolaznosti.
Tokom života objavio je veliki broj zbirki pesama, kako za odrasle tako i za decu. Među poznatijim delima izdvajaju se „Slavuj i sunce“, „Srebrni srp“, „Razapeta zemlja“, „Brojanice iz Gračanice“, dok je kod mlađih čitalaca posebno bila popularna njegova knjiga „Torta sa pet spratova“. Poezija za decu zauzima važno mesto u njegovom radu, jer je umeo da na jednostavan i duhovit način približi svet poezije najmlađima.
Dobrica Erić je često nazivan pesnikom sela, ali njegova vrednost prevazilazi tu odrednicu. On je uspeo da u vremenu ubrzanih promena sačuva duh tradicionalnog života i da kroz svoje stihove približi čitaocima lepotu i dostojanstvo jednostavnog postojanja. Njegov jezik je bio razumljiv, ali istovremeno bogat slikama i simbolikom, zbog čega su njegove pesme ostavljale snažan utisak.
Preminuo je u Beogradu, ostavivši iza sebe bogat književni opus i značajan trag u srpskoj književnosti. Njegovo delo i danas živi, kako u školskim programima, tako i među čitaocima koji u njegovim stihovima pronalaze toplinu, iskrenost i sećanje na svet koji polako nestaje.
Za kraj dodajmo i to da je Dobrica Erić imao značajnu vezu sa našim gradom i našim najmlađima. Erić je bio učesnik na desetak likovnih kolonija „Na krilima mašte”, čiji je tvorac Ljubisa Ranđelović, a koje su se tradiocionalno održavale na Vlasinskom jezeru i okupljale decu iz Leskovca i okoline.
Naslovna fotografija: Wikipedia
