Često možete čuti od Leskovčana da ne postoji lepši kraj nego što je njihov.
Zaista kotlina (ravnica okružena planinama sa tri strane), daje neverovatan pogled za putnike koji prolaze pored Leskovca i Leskovačkog kraja, ali i prirodne lepote za one koje odluče da svrate i uživaju u gradu i okolini.
Iako, gde god da se okrenete u samom gradu videćete masivne planine koje se izdižu u nebesa, postoji samo jedno veće uzvišenje u gradskom jezgru. Uzvišenje koje kao kakav džin stoji i suvereno posmatra već mnogo vekova grad i samo ono zna koliko je vode prošlo Veternicom.
To uzvišenje je čuveno brdo Hisar.
Već smo pisali na koji je način lirski opisao jutro na našem brdu čuveni pesnik Vojislav Ilić, a sada ćemo detaljnije pisati o samom Hisaru.
Suština i srž svih stvari jeste svakako jezik. U istraživanje ovog parka prirode, brda i arheološkog nalazišta moramo početi od nesvakidašnjeg imena. Reč hisar je ostala naravno iz vremena kada su Turci imali Leskovac u sastavu svoje države. O značaju Leskovca tačnije geografske lokacije grada svedoči ime hisar. Hisar na turskom znači veliko, kameno utvrdjenje. Zanimljivo je da su dva grada odnosno dva brda iznad dva grada dobili takvo ime. Hisar je brdo osim u Leskovcu i u Prokuplju. To nam govori da je Osmanlijama bilo vrlo bitno da dobro zaštite ovaj moravski deo i ova dva grada koji su predstavljali poslednju odstupnicu za ulazak u srž carstva prema Jedrenu i Carigradu (tada već Istanbul).
O ovom brdu koje se nalazi na nadmorskoj visini od 341 metar mnogi su pisali a neki od najznačajnijih putopisaca koji su primetili značaj Hisara jesu Feliks Kanic (20. vek) i Džordž Braun (17. vek).
Spomenik Neznanom junaku vezuje se za Avalu i Beograd, međutim mali broj ljudi zna da i Leskovac ima svoj spomenik Neznanom junaku. Naime četiri godine posle Prvog svetskog rata (1922.), na brdu Hisar je u čast anonimnom kapetanu koji je herojski dao život za odbranu Leskovca, u slavnoj, ali ne tako eksponiranoj bici na Moravi koja se odigrala 26. oktobra 1915. godine, podignut spomenik. Spomenik danas nije u najboljem stanju i gotovo nijedan Leskovčanin ne zna njegovu tačnu lokaciju i značaj. Kompleks koji je Leskovčanima daleko poznatiji jeste takozvani spomen park koji se nalazi na istočnim obroncima brda. Spomen park radjen je po ideji čuvenog arhitekte Bogdana Bogdanovića, a postavljen je 1971. godine. U sastavu Spomen parka nalazi se i ploča koja podseća na 1897. godinu kada se održao prvi, možemo reći sindikalni sastanak leskovačkih radnika.
Još mnogo istorije vezano je za Hisar, ali za bolje upoznavanje moramo da odemo u dosta dalju. Kolika je starost i arheološki značaj našeg brda govori podatak da moramo da se vratimo u 14. vek, ali pre nove ere.
Na 130 hektara površine, pod vođstvom dr Milorada Stojića 1999. godine počela su neprestana arheološka iskopavanja. Od tada pa do danas pronađena su brojna vredna materijalna svedočanstva o životu ljudi u ovoj oblasti. Gotovo da ne postoji period od 14. veka pre nove ere pa sve do modernog doba da nije obuhvaćen na nalazištima u okolini brda Hisar. Počevši od gvozdenih igala iz perioda 14. veka pre nove era, preko retkih primeraka srebrnog novca u nekropolama praistorijskih naroda Tribala i Dardana, pa sve do višeslojnog naselja naroda koji su živeli izmedju 1300. i 1050. godine pre nove ere i čije se stanovništvo prostiralo sve do današnjeg Kosova i Metohije. Iz „novije“ istorije vredno je pomenuti rimski bedem, kao i srebrni novac despota Stefana Lazarevića sa početka 15. veka i celokupno naselje sa kraja 14. veka u kom su se našli jedni od najlepših primeraka srednjovekovnog ukrasnog stakla.
Pored svog ovog bogatstva i saznanja najinteresantnije otkriće pronašao je jedan amater-arheolog po imenu Šćepan Turović. On je 2002. u svom istraživanju brda otkrio iglu koja je kasnije dobila ime upravo po njem. Po čemu je specifična „Turovićeva igla“? Arheološkim istraživanjem otkriveno je da je predmet u obliku igle dugačak oko 65 centimetara iz perioda oko 1300. godine pre nove ere. Tu nije viđeno ništa sporno. Daljim istraživanjem igle utvrđeno je da je igla sastavljena od čistog gvožđa, dakle tom gvožđu nisu dodadavane nikakve primese. Današnjom tehnologijom nije moguće napraviti predmet od čistog gvožđa. Zbog značaja igla se čuva na nepoznatoj lokaciji u Beogradu pod ključem. Kasnije se u okolini otkrilo nekoliko peći za topljenje, ali i dalje naučnici ne mogu da naslute o kakvoj tehnologiji se radi. Sličan primer u svetu još predstavlja samo kula u blizini Nju Delhija visoka 7 i po metara koja je izrađena na isti način.
Mnogo misterija je ostavio za sobom Hisar i još mnogo neotkrivenih stvari. S geološke strane vredno je pomenuti i to da je brdo Hisar nekada bio aktivni vulkan što ga može predstaviti još atraktivnijim za turiste.
Nesporno je da Leskovčani vole svoj Hisar. Osim što im je omiljeno izletište, gotovo da nema čoveka u gradu koga ne vezuje neka uspomena sa Hisara. Ljubav je tu, potebno je samo više čuvati i više ulagati truda, rada i energije u uređenje brda kao i dodatno raditi na promociji istog jer i te kako imamo šta da pokažemo svetu, kako bi i naredne generacije mogle da se sete prvih tugovanja i prvih ljubavi kad im pogled zaluta prema vrhu Hisara.