Politika i svi njeni problemi i ona mutna strana, koja se tokom istorije naše države razvijala, oterali su čoveka od pojma politike i od njene suštine.
Narod je danas nesvestan da je njemu dato da bude suveren i da to nije udaljeni pojam. Stvarnu vlast ima samo narod, ali sve je stvar organizacije ili deorganizacije.
Osnova političkog delovanja jesu i moraju da budu lokalne samouprave, mesne zajednice i sindikati. Čini se da smo svi kolektivno jako malo uključeni u odlučivanje koje nam je dato, jer ne želimo da preuzmemo bilo kakvu odgovornost.
Srpski narod u Leskovcu s kraja devetnaestog veka, zasigurno nije bio takav. Narod željan slobode i odlučivanja o sopstvenim pitanjima i o sopstvenoj koži, želeo je da stvari preuzme u svoje ruke.
Primer jednog takvog organizovanja i političkog delovanja jeste list „Glas naroda“.
Leskovac se u toj devetoj deceniji devetnaestog veka strmoglavo razvijao. Baš tada dobija prve kulturne i sportske ustanove, kao i štampariju i papirnu radnju čiji je vlasnik bio Dimitrije Adamović (o kome smo u ovom projektu već pisali).
Upravo vlasnik Adamović osniva list „Glas naroda“, koji je lično štampao.
Prvi primerak ove novine, izlazi u oktobru 1887. godine.
Da bi uvideli značaj izlaženja ovog lista u Leskovcu, moramo da uzmemo niz dogođaja koji su uticali na unutrašnju i spoljnu politiku tadašnje Kraljevine Srbije.
Jedan od bitnijih događaja za Srbiju odigrao se 22. februara 1882. godine. Knez Milan Obrenović se tog dana krunisao za kralja, uz podršku Beča (kasnije ustanovljeno da je potpisao „Tajnu konvenciju“).
Novi kurs srpske politike nije se svideo radikalima i od tada kreće zategnutost između kralja i srpskih radikala. Sve je eskaliralo krajem 1883. i Timočkom bunom, kada je centralna vlast pokušala da razoruža narod.
Deo radikala beži u susednu Bugarsku, što je dobro došlo novom kralju da dodatno zategne odnose sa proruskom Bugarskom. 22.5.1884. godine Srbija zauzima bregovsko imanje, koje je bilo predmet spora između dve zemlje. Taj potez ipak ne dovodi do rata. Kralj Milan se još uvek nije smirio i šansu za otvoreni sukob video je, kada je došlo do pripajanja Istočne Rumelije Bugarskoj. Taj jednostrani potez Bugara u Beogradu je okaraktetisan kao pretenzija za stvaranje „Velike Bugarske“ i rat je objavljen 2.11.1885. godine.
U tom ratu srpska vojska je doživela jedan od najtežih poraza kod Slivnice i Srbija je izašla kao gubitnik iz vojnog sukoba. Upravo ovaj poraz naterao je kralja Milana Obrenovića da mekše i otvorenije pristupi pitanju radikala. Prvi korak uočen je 1.6.1887. godine kada na vlast dolazi liberalno-radikalska Vlada, na čelu sa prekaljenim diplomatom i političarem Jovanom Ristićem.
Ristić je ipak bio proruski nastrojen čovek i ova Vlada trajala je svega nekoliko meseci. Paradoksalno, samo 4 godine posle Timoka, jedina stranka u Vladi bila je radikalska. Prva u potpunosti radikalska Vlada dužnost je preuzela 31. 12. 1887. godine pod vođstvom Save Grujića.
Kada smo odradili ovaj kratak pregled, i kada imamo ove informacije u vidu, možemo da uočimo pod kakvim je političkim okom radio „Glas naroda“.
Novina je bila u potpunosti radikalska. Bitno je napomenuti da su najveći protivnici u periodu kada je list izlazio bili radikali i naprednjaci.
Po koalicionom dolasku na vlast, radikalima je ona dobro došla kako bi povratili svoj pomalo izgubljen ugled na jugu Srbije. Čini se da je to rađeno uspešno i da je narod povratio poverenje u partiju.
Ipak, po potpunom preuzimanju vlasti, list je okarakterisan kao previše konzervativan i potreba za njegovim izlaženjem prestaje, već naredne 1888. godine.
Kratak vek lista ne umanjuje i njegov značaj. „Glas naroda“ bio je prvi štampani, politički list u Leskovcu.
Osim toga u njegovom uređivanju učestvovao je gimnazijski profesor Milutin Tatić, što nam govori da su školovani i uspešni ljudi, bez obzira na cenu, želeli da izraze jasno svoje političke stavove. Ovaj tekst napisan je u okviru projekta "Štampa, beletristika i znameniti novinari i pisci između dva svetska rata" koji naše udruženje realizuje u saradnji sa Gradom Leskovcem.
