Svi vrlo dobro znamo da je Engleska kolevka modernog fudbala. Iako nemaju mnogo uspeha na reprezentativnom planu oni su zaista posvećeni igri kao nacija i fudbal jeste postao deo engleskog folklora. Krajem devedesetih godina prošlog veka došlo je do velikog upliva kapitala u fudbal u Engleskoj, te je stvorena Premijer liga.
Igra je sve više počela da gubi pravi smisao, i sve je manje bila-igra, a sve više biznis. Ipak, ono što su Englezi uspeli da sačuvaju, a mnogi nisu (među njima i Srbi), jeste privrženost do groba lokalnom klubu. Ovde ne govorimo samo i isključivo o gradskom klubu, ovde govorimo o klubu iz naselja, kraja, sela. Na Ostrvu nema pomisli o navijanju za klub van vašeg mesta.
Možemo reći da je u tom pravcu išao i leskovački fudbal između dva rata. Imao je Leskovac više od deset fudbalskih klubova. Najpoznatiji među njima bili su Momčilo i Josif. Rivalitet ta dva kluba vrlo često je, kao i u Engleskoj, prelazio u netrpeljivost.
Prvog marta 1923. godine stvoren je fudbalski klub Građanski. Dva manja fudbalska kluba Vardar i Jugović, shvatili su da bi ujedinjenje koristilo i jednima i drugima. Tako je pod predsedništvom Momčila Ž. Stoiljkovića osnovan novi, jak klub.
Ovaj klub postaje prvi fudbalski klub iz Leskovca koji je zvanično bio učlanjen u Loptački savez (preteča FSS-a). To učlanjenje značilo je i prva ulaganja u fudbalsku infrastrukturu Leskovca. Predsednik Momčilo uz pomoć saveza pravi svom klubu novo, ograđeno igralište.
Taman što je dočekao završetak izgradnje toga igrališta, u jednoj nesreći predsednik Stoiljković gine. U znak sećanja na osnivača, Građanski u novembru 1923. godine menja ime u Građanski SK Momčilo.
Potvrdu svoje snage Momčilo dobija odmah sledeće godine, kada postaju prvaci Moravske župe. Titulu osvaja i četiri sezone zaredom 1925-29, kao i u sezoni 1934/35.
Između 1925. i 1928. godine, Momčilo redom tuče i najjače klubove iz čitave zemlje. Redom su padali: Sparta Zemun ( 7:1, 5:1 ), NiK i Vojvodina iz Novog Sada ( 4:3 i 4:1), BAK iz Beograda (3:2).
Prvi pehar van Leskovca osvajaju na turniru lista „Balkan“, 1927. godine, gde su u finalu 14. novembra savladali Radnički iz Niša rezultatom dva prema jedan. Na ovoj utakmici posebno su se istakli Litrić, Janković, Petrović i Cvetković.
Fudbaleri Momčila prelaze u viši rang takmičenja 1936. godine (Liga-grupa Niškog loptačkog saveza), gde se takmiče sve do početka Drugog svetskog rata.
Ostaće zauvek zabeleženo da su zajedno sa svojim najljućim rivalom Josifom, pred Leskovčane doneli igrači Momčila jedan veliki spektakl. Kombinovani tim dva najveća leskovačka kluba, igrao je 1933. godine prvu internacionalnu utakmicu u Leskovcu protiv ekipe Nemzeti iz Pešte. Ako znamo da se u Mađarskoj i u Francuskoj jedino u to vreme igrao profesionalni fudbal, onda možete da zamislite koliko je Leskovac bio bitno fudbalsko mesto.
Momčilo je jedna divna priča o tome kako je za kratko vreme moguće napraviti uspeh, uz entuzijazam jednog čoveka i veru, te naposletku i slogu nekolicine ljudi.
Možda je to putokaz nekim budućim generacijama kako da opet dovedu internacionalni fudbal u grad na Veternici i kako da na primer naša Dubočica zaigra u Evropi protiv recimo, Ferencvaroši.
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Dubočica, grad fudbala – fudbalska tradicija Leskovca“, koji naše udruženje realizuje u saradnji sa gradom Leskovcem.
