Za sedamdeset godina svog postojanja, kako je predstavljeno u ovom serijalu, rock muzika je prošla na više načina u muzičkom smislu kroz mnogostruka istraživanja i izražavanja, ali je tematski što se tiče ukazivanja na ekološke probleme ostala dosledna svom načinu izražavanja. Tematski jasna, komunikacijom usmerena i porukom kritična. Više od toga ne možemo da očekujemo, jer je rock muzika bila i ostala samo umetnička manifestacija kulture. 

SMRT MAJKE ZEMLJE (6)

Videli smo u prošlim nastavcima da je svetski talas ekološke zabrinutosti krenuo krajem šezdesetih godina prošlog veka i bio podsticajan za šire društveno angažovanje i obeležavanje tematskih manifestacija na globalnom nivou. Jedna od takvih manifestacija je Svetski dan životne sredine (World Environment Day) koji se svakog 5. juna, počev od 1973. godine pod pokroviteljstvom Programa za životnu sredinu UN (UNEP), obeležava kao globalna platforma za širenje svesti o značaju očuvanja prirode.

U istoj godini kada je kalifornijska grupa Spirit stihovima ukazala na poruku prirode “da nešto nije u redu”, američki sociolog Alvin Tofler je to opisao kao 'Šok budućnosti' (1970), u knjizi koja je kod nas objavljena 1975. godine. Nisu svi poverovali njegovim tvrdnjama da najrazvijene zemlje ulaze u eru promena koje će potpuno izmeniti sliku sveta. A onda je objavljeno najuticajnije istraživanje o ekološkoj krizi današnjice, bio je to prvi izveštaj takozvanog Rimskog kluba pod nazivom Granice rasta (1972). Ova studija je kod nas objavljena 1974. godine i svi zainteresovani su mogli da se upoznaju sa pisanim modelom sveta koji obrađuje pet bitnih pravaca globalnog razvoja – ubrzane industrijalizacije, nekontrolisanog demografskog rasta, podhranjenosti, iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagađivanja čovekove sredine.

Gledište “da nešto nije u redu” i stav o neophodnosti usporavanja ekonomskog rasta je tako došao u središte pažnje vlada, naučnih ustanova, korporacija, masovnih medija i građana širom sveta, što je rezultiralo izradom druge značajne studije o bitnim pitanjima čovečanstva. Bila je to studija o dugoročnom scenariju rasta stanovništva, ekonomskog razvoja, energije, sirovina, hrane i uticaja na životnu sredinu. Povodom dvesta godina od osnivanja SAD, predstavljeno je istraživanje pod naslovom Sledećih 200 godina (1976) u kome je data projekcija poželjne budućnosti za SAD i svet. Ovo predviđanje se nekima dopalo, neke razgnevilo i otvorilo nove rasprave, a naše izdanje iz 1977. godine doprinelo da se upoznamo sa promenama koje dolaze. Promene koje su usledile najbolje je predstavio 1984. godine tadašnji japanski premijer Jasuhiro Nakasone sledećim rečima: „Ako tonu čelika preradimo u automobile zaradićemo desetak hiljada dolara. Ako taj čelik pretvorimo u kompjutere zarada se meri stotinama hiljada dolara. Japan želi prodavati znanje, baš kao i druge razvijene zemlje, a preradu sirovina, skupih i prljavih, uz utrošak energije, još skuplje i još prljavije, želi prepustiti drugima.” Da li je to svet u kome vlada ekološko pravo za sve? Tri ekološka rifa daju odgovor na postavljeno pitanje i istovremeno se izdvajaju kao snažne poruke društvene angažovanosti u rock muzici.

Prvi ekološki rif je pesma Septičke jame u raju (Cesspools in Eden) grupe Dead Kennedys sa albuma Uspavljujuće vreme za demokratiju (Bedtime for Democracy) iz 1986. godine. Stihovi govore o uticaju nepropisno odloženog toksičnog otpada kao “našeg nemara podstaknutog pohlepom”:

Otrov buja ispod vašeg doma iz snova
Tamo je sahranjen godinama ranije
Dečak trči posle igre u bašti
Mama, opekao sam ruke!
Oh oh oh oh, to je velika deponija
(...)
Septičke jame u raju
Nije slučajno, samo malo našeg nemara podstaknutog pohlepom
Dakle, našli ste dokaz zašto vam je stopa raka porasla

Drugiekološki rif je grupe Metalica koja sa albuma Pravda za sve (...AND JUSTICE FOR ALL) iz 1988. godine u pesmi Pocrnela (Blackened) filozofskim duhom upozorava na tinjajuće propadanje kao ishodu licemerja i daje sumornu viziju budućnosti:

Smrt majke Zemlje
(...)
Kraj evolucije
(...)
Agitacija (Agitation)
Narušavanje (Violation)
Unakaženost (Mutilation)
Planeta umire.

Pop art kreacija na omotu albuma Pravda za sve zaslužuje osvrt. Rimljani su dve boginje antičkih Grka – Dika je bila boginja pravednosti i Temida boginja zakonitog poretka – spojili u jednu. Rimska Justicija je prikazivana kao časna žena vezanih očiju koja u desnoj ruci drži mač a u levoj vagu. Ova dva simbola iskazuju njenu odliku da tačno odvaga krivicu i nevinost i presudi o tome. Na omotu albuma Pravda za sve boginja Justicija je prikazana sa trećim simbolom, vezana je konopcima kao da se njome upravlja iz daljine!

Treći ekološki rif je grupe Nuclear Assault koja na albumu Postupati sa pažnjom (Handle with care) iz 1989. godine u thrash metal muzičkom nuklearnom napadu u pesmi Kritična masa (Critical Mass), dostojno svom imenu, daje uznemirujući opis pakla na Zemlji. Upozorili su da za probleme kritičnog opterećenja zagađenog vazduha, izlivanja nafte, otrovnog i nuklearnog otpada nikoga nije briga:

Način na koji živimo uništićemo
Svako drugo živo biće
Dok niko ne ostane osim naše rase
A onda ćemo uništiti sebe
(…)
Pakao na Zemlji, ...

U fizici je pojam kritična masa najmanja masa radioaktivnog fisionog materijala u kome može nastati lančana nuklearna reakcija, a u širem značenju se koristi da otkrije skrivene strukture društveno-ekonomskih odnosa, a ponekad i poslovno-ličnih odnosa. U osnovnom značenju ovaj pojam nas podseća na najveću ekološku katastrofu u istoriji mirnodopskog korišćenja nuklearne energije koja se dogodila 1986. godine u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani u Ukrajini. U prenosnom značenju na tumačenje društvenih  teoretičara da je eksplozija nuklearnog rektora bila slika katastrofe koju je izazvala „lančana reakcija društvene kritične mase“ sovjetskog modela.

Nastaviće se