Интернет обилује информацијама којима се доказује истинитост једног од два потпуно супротстављена гледишта:

• климатске промене су истина и очигледно су последица све већег негативног утицаја човека на животну средину; и
• климатске промене су лаж која је створена у "центрима моћи" и представља планетарну заверу подржану од поткупљених научника.

Свакодневно заговорници оба гледишта излазе са новим и све убедљивијим доказима, тако да је дебата о климатским променама прерасла у непомирљиву искључивост. Ипак, прелиминарни подаци европске Службе за климатске промене Коперникус показују да је април 2024. године био најтоплији на планети откако се води евиденција. Рекорд је оборен већ наредног месеца, био је то најтоплији мај у глобалној историји мерења, чак дванаести узастопни месец на планети током којег је просечна температура оборила претходни месечни рекорд.

Ни Србија не заостаје, прва половина априла била је далеко топлија од просека максималних априлских температура измерених од 1961. до 1990. године. Температуре су у појединим српским градовима биле у просеку за чак 8°C више од некада просечних дневних максимума. У српској престоници забележено је четрнаест априлских летњих дана са температурама преко 25°C, што је рекорд у последњих 136 година наше метеорологије.

Ишчекујући нове температурне летње рекорде, намера нам је да ову климатолошко-историјску илустровану причу испричамо без да улазимо у ваљаност супротстављених гледишта о климатским променама.

Да ли ће овако топла зима постати наша нова реалност?

Средња температура у Београду је фебруара 2024. године достигла 11,2°C, што је највише од 1888. године. Ово је за 7,4°C више у поређењу са просеком од 1991. до 2020. године, када је температурни просек износио само 3,8°C.

Истовремено је у Србији било топлије за просечно 1,8°C у поређењу са периодом од 1961. до 1990. године, док је на светском нивоу у просеку било топлије за 1,2°C него од 1850. до 1900. године – а то је период прединдустријског доба.

Климатолози предвиђају да у Србији можемо очекивати, „услед даље дестабилизације климатског система Земље, учесталије пробијање екстрема јер ће у периоду између 2041. и 2060. године температура бити виша за око 3°C“.

Поглед у прошлост: четири века хладноће!

Последње велико ледено доба завршило се пре око 14000 година и томе је претходио период у стручној терминологији назван плеистоцен. Од тада је 7000 година трајало повлачење леденог покривача који се усталио у данашњим границама.

Од пре око 10000 година почиње топли период у стручној терминологији назван холоцен који траје до данас. Током тог топлијег периода долазило је до повремених великих хладнијих осилација климе.

Период климатске осилације, познат као Мало ледено доба, трајао је од око 1450. до око 1880. године и дели се у два периода захлађења. Први се јавио у раној фази и назван је спорер минимум, а други назван је маундер минимум и имао је интензивнији екстрем током 17. века.

Белешке о малом леденом добу

За разлику од данашњег времена када људи, према већинском научном ставу, утичу на климатске промене и када оне истовремено утичу на људе широм света, у прединдустријско доба су само климатске промене утицале на људе.

Да би смо боље разумели изазове у вези климатских промена којима смо данас изложени, требамо се упознати са климатским условима који су владали у периоду пре индустријске револуције. Један нови историографски приступ зачет 1950-тих и развијан 1960-тих прошлог века говори о томе – назива се историја окружења или екоисторија.

Екоисторија као нова научна дисциплина изучава окружење у прошлости и узајамни утицај човека и животне средине, што је суштинска разлика између класичне историје која узима у обзир само међуљудске односе. Причу о Малом леденом добу, која следи, овековечили су и сликари, дајући допринос визуелизацији тог времена.

Екоисторијска истраживања о Малом леденом добу

Родоначелници еколошког приступа у историографским истраживањима међу утицаја човека и његовог друштвеног и природног окружења су били историчари окупљени око француског научног часописа Annales: économies, sociétés, civilisations. Часопис је дао основу приступу историји познатом као школа Annales. Водећи историчар друге генерације те школе је био Фернанд Бродел са својим капиталним делом Средоземље и средоземни свет у време Филипа II (1949).

Изучавању друштвене историје нашег простора дао је светски допринос амерички историчар српског порекла Трајан Стојановић, између осталог и делом Балкански светови – прва и последња Европа (1994). Током докторских студија Трајану Стојановићу је ментор био Фернан Бродел.

Екоисторијским приступом, у даљем, предочићемо делове из докумената које наводе историчари историографске Школе Annales да би смо дочарали у каквим временским условима су људи живели у време Малог леденог доба.

Људи су јели сламу!

Комплекс климатских промена узроковао је да ниво Каспијског језера порасте за метар између 1558. и 1587. године, а раст се настављао и у 1620-им годинама. Истовремено, јужноазијске степе постале су сушније, чиме можда треба објаснити пустошења скакаваца у западној Азији. Иако су се осећале у свим подручјима која су захватиле – огромном простору који се пружа источно од Шпаније преко Европе и Балкана до Русије, Турске, Персије и Казахстана – климатске промене биле су многосиловитије у источним континенталним подручјима.

Бујичне кише спречиле су 1601. године дозревање усева у централној Русији, а за том зеленом годином уследило је неколико пролећа током којих се семе које су сељаци посејали смрзло у земљи. Цена хлеба је драстично скочила. Људи су јели сламу, па чак и људски измет. Проносиле су се гласине о људима који продају пите од људског меса и, као међу Јерменима, приче о родитељима који једу своју децу па чак и о деци која једу своје родитеље.

Закомпликовано унутрашњим и међународним политичким збивањима, руско „доба смутњи“, можда је делимично имало основу и у погоршању метеоролошких прилика.

Залеђено Балтичко море као ратна стратегија

Током рата са Шведском оштра зима у јануару 1658. године приморала је данско-норвешку флоту да уђе у луку и остане окована ледом у мореузу Велики и Мали Белт. Ово је била ратна предност коју је искористила шведска пешадија предвођена краљем Карлом X Густавом да марширајући преко леденог мора заузме шест данских острва и припоји их шведској територији.

Балтичко море је у то време добило велики трговачки значај. Шведска је тада јавно испољила своју намеру да ово море учини својим језером и завлада његовим обалама. Да би то постигла потребно је било ратовати са свим народима који су живели око тог мора. Оштра зима малог леденог доба је била идеална ратна предност.

Ширење ледника на Алпима и последице на Балкану

Алпски су се ледници до 1720. године (посебно 1580., 1589., 1594. – 1604., 1608. – 1610., 1640. – 1644., 1664., 1676. – 1679., 1700. - 1703.) ширили што је довело до хладнијих и влажнијих пролећа и на панонском и на балканском простору. То је било у подударности с појавама глади на Балкану 1593., 1596., 1597., 1598. и 1601. године када су обилне кише упропастиле усеве, а људи су се уплашили да ће се „ваздух окужити“.

До тада невиђене хладноће биле су инспирација сликарима, на пример лед на холандским каналима.

Према летописима из манастира сазнајемо да се Црно море више пута залеђивало, и да се током сурових зима 1621. и 1669. замрзао Босфор, а 1709. године и Јадранско море поред обале.

Због суше жито није исклијало!

У зиму 1678. владала је оскудица на Кипру, а глад у Сирији, Палестини и Јудеји. У лето 1686. у Истанбулу је била оскудица. Од 1683. до 1686. године цена жита је била утростручена. У Босни су 1690. приморани глађу људи јели псеће, коњско па чак и људско месо. У молитвенику нађеном двадесетих година 19. века у ваљевском округу записано је: „Тако дођоше Турци до Варадина, али утекоше од јаких киша; четрдесет дана падаху кише у лето 1694“. У јесен 1695. и зиму 1696. године због суше жито није исклијало у левантским и егејским подручјима.

Како је забележено у фрањевачком самостану у Фојници, више пута у току лета 1716. године је падао снег. На подручју Босне су се августа исте године ледиле реке. И следеће године августа месеца босанске планине су биле прекривене снегом.

Оскудица и глад у Европи и на Балкану

Постоје подаци да су у зиму 1468. године француски сељаци вино секли секирама и превозили у комадима. Половином јануара 1506. године заледило се море у луци Марсеј, а новембра 1524. године заледиле су се реке на југу Француске, што се поновило крајем марта 1527. године.

У Енглеској, Шкотској, Француској и Скандинавији током 1690-тих година сезона раста била је знатно скраћена и временске прилике неуобичајено хладне, што је довело до оскудице или глади, а подручје данашње Финске остало је без четвртине становништва.

Од велике хладноће 1778. године на подручју Призрена страдале су многе животиње, а група чергара завејана у снегу умрла је од хладноће и глади.

Лов на вештице

Папа Иноћентије VIII је 1484. године обелоданио постојање вештица и подстакао популарна веровања да су за ниске температуре и разне болести које су задесиле Европу криве жене које се наводно баве магијским вештинама и ступају у службу натприродних сила. Његова изјава је дала верску утемељеност и отворила еру хистерије, оптужби и погубљења која су се пренела и са друге стране Атлантика у Нови свет.

Историчари су показали да се пораст европских суђења вештицама поклопио са неким од најгорих фаза Малог леденог доба током 16. и 17. века.

Мало ледено доба и звук Страдиваријусове виолине

Према једној теорији, фактор који је допринео да Страдиваријусове виолине и виолончела звуче супериорније од модерних инструмената је Мало ледено доба. Не верују сви у то! Наиме, пошто је неколико стотина година било хладно током целе године, а тада дрвеће расте много спорије, има тање и чвршће прстенове раста, то је можда допринело препознатљивом и особеном звуку виолина које је направио Страдиваријус. Другим речима, да није било Малог леденог доба не би смо уживали у звуцима гудачких квартета који свирају на Страдиваријусовим инструментима.

Међутим, музиколози наглашавају да је Страдивари несумљиво био геније и да Мало ледено доба не може добити све заслуге. Важност Страдиваријусових инструмената је у томе да данас највећи и најпознатији класични музичари свирају на концертима широм света на његовим виолинама и виолончелима. Преостало је само око 600 инструмената, стари су око 300 година и више се неће правити. Зато се цене Страдиваријусових виолина крећу између пар и десетак милиона долара, а та цена још расте.

Француска револуција

Како се 18. век ближио крају, две деценије лоше жетве житарица, суше, болести стоке и скоковитих цена хлеба изазвале су немире међу сељацима и градском сиротињом у Француској. Многи су изразили свој очај и огорченост према режиму који је увео велике порезе и у својој охолости није марио за учесталу појаву нереда, пљачки и побуна.

Друштвени немири и напетости су прерасли у Француску револуцију 1789. године, коју су неки историчари повезали са Малим леденим добом.

Да ли се клима на Земљи опоравља од Малог леденог доба?

Од средине 19. века долази до глобалног отопљавања и краја Малог леденог доба. Савремена климатологија држи отворено питање о овом тренду који је неспоран последњих деценија, само је питање у ком правцу ће се даље кретати.

Већина научника слаже се да је главни узрок данашњег глобалног загревања повећана количина угљен-диоксида и других гасова стаклене баште у атмосфери који се ослобађају сагоревањем фосилних горива (нафта, плин и угаљ) и крчења шума због прераде дрвета и ширења пољопривредног и индустријског земљишта.

Са друге стране, критичари првог приступа сматрају да се клима на Земљи „опоравља“ од Малог леденог доба и да људска активност није одлучујући фактор од утицаја на повишене температуре. Расправа о томе се наставља.